Борис Мартиновић, оперски пјевач: Умјетност и култура су неопходни за човjечанство

Последњих година је умjетнички директор опере Морлаки у Перуђи и Примавера опере у Лос Анђелесу, а све чешће са супругом Дијаном, сопранисткињом, борави у Београду.

Дипломирао је на престижној Џулијардовој школи и Америчком оперском центру у Њујорку. Из Задра се преселио у Њујорк с породицом када је имао 13 година, на међународну сцену је ступио 1977, а као 21-годишњак је описан као “бас чаробног потенцијала”.

Мартиновић је додао да су умЈетност и култура неопходни за човЈечанство, јер они хране и одржавају хуманост и племенитост у људима.

Због корона вируса културна дешавања у Србији и целом свијету су или одложена или је публика сведена на минимум. Ова ситуација траје већ готово годину дана. Какве посљедице пандемија корона вируса оставља на културу генерално?

“Посљедице које је коронавирус имао и има на културу и умјетност су двоструке: са једне стране пандемија је утицала на радни, па и егзистенцијални положај умјетника и тај део је везан за посљедице које корона има на економију земаља у цијелом свијету. А са друге стране други проблем је био како, уз поштовање дистанци успоставити везу између уметника и публике, аутора и конзумента.”

Како се театри и оперске куће у цијелом свијету боре са овом ситуацијом?

“Свака земља и сваки континент се бори са овим проблемом на свој начин. У Америци су све оперске компаније затворене. Имамо појаву лајв-стриминг догађаја (догађаја који се емитују онлајн). У Европи неки театри слиједе тај пример, док се у другима одвијају и пробе и концерти уз поштовање свих мјера које је пандемија наметнула. Мишљења сам да емитовање онлајн никако не може замијенити представе уживо, јер представа није само 'звук' и слика, већ и енергија која се размењује између умјетника и публике и сама енергија простора (театара) која утиче на цјелокупан доживљај. Али с обзиром на стање у којем се цио свет нашао, за многе је емитовање онлајн био једини начин да преживе.”

У једном интервјуу сте рекли и да пандемија има своје „позитивне стране” у смислу да можете да проведете више времена са породицом. Колико је то значајно за вас и јесмо ли сви добили шансу да застанемо и будемо са вољенима?

“У свакој ситуацији у којој се налазим увек тражим њене позитивне стране. Када је пандемија почела било је наравно тешко, затворени сте у кући, ограничено Вам је кретање, дружења са пријатељима нема, носите маске, не смете да путујете... Све то има психичке посљедице на свакога. Ми смо у породици то искористили тако да имамо што више заједничких активности са нашом дјецом. И заиста смо и супруга и ја били маскимално посвећени и једно другом и заједно нашој дјеци. Тако да је то оно позитивно сто је корона донијела мени и мојој фамилији.”

И ваша супруга се бави пјевањем, па како ова цијела ситуација утиче на вас?

“Моја супруга се бави вокалном педагогијом, има своју фирму за бизнис консалтинг, менаџер је за пројекте у култури, пише књиге и 'помало пјева' како она то воли да каже (смијех). У овој ковид-ситуацији она се јако добро снашла, а иначе је велики борац и једна јака жена веома здравих погледа на живот и на свијет у којем живи. Без обзира на нашу разлику у годинама и моју каријеру - ја њој много дугујем. Дивим јој се на њеној снази са којом пролази кроз разне животне изазове, на посвећености и мени и нашој фамилији и на безрезервној љубави коју и ја и моја дјеца јако осјећамо. Она је ослонац мог живота. Када имате такву особу поред себе, онда вам животни изазови попут короне пролазе много лакше.”

Прошле године сте организовали серију концерета у Србији, па како сте дошли на ту идеју и како бисте описали оперску сцену у нашој земљи?

“Моја супруга Дијана је менаџер за пројекте у култури (мастер) и тај пројекат је била њена идеја. Она је написала цио пројекат и у суштини цио пројекат организирала сама и још и учествовала у њему као пјевач. Имали смо велику помоћ Хрватског велепосланства у Београду и мог пријатеља амбасадора Гордана Бакоте, али и помоћ појединих јуди из Министартсва културе Републике Србије. Први концерт који се одржао у Свечаној сали Старог двора или Скупштине Града Београда био је веома успјешан и публика је сјајно реаговала на нас. Друга четири концерта су помјерена због короне и надамо се ускоро да ћемо наставити концерте, када се за то створе услови.”

“Оперску сцену у Србији бих описао као занимљиву, пуну потенцијала, талентованих певача и младих перспективних уметника. Оно што сам примјетио јесте велика борба умјетника и вокалних педагога да се на разне начине изборе за своје мјесто на тој сцени и да често на том свом путу не бирају средства, што често доприноси стварању једне 'негативне атмосфере' између људи, која често упропасти многе и те како лепо замишљене пројекте и иницијативе у култури и умјетности.”

“Моја супруга Дијана Мартиновић је у својој књизи: Енергија људског тела и певање написала једну интересантну, али бескрајно истиниту ствар. Цитираћу је:

Како су се пјевање и певачи развијали, стручњацима је постало јасно да се не смије занемарити важност и утицај садашњег и будућег знања источне и западне филозофије о људском тијелу и његовим компонентама, јер управо та сазнања и вјештине омогућиће извођачима постизање цјеловитости која значајно доприноси опипљивим и нематеријалним квалитетама звука. Начин на који се особа односи према себи и постиже цјеловитост енергије и материје свога тјела важан је аспект пјевања. У овим оквирима постоји низ подручја која заслужују проучавање и испитивање њихове примјене на технику певања: физички елементи на макро и микроразинама, вибрација, 'квантни' елементи звук те исцјељење и чистоћа емоција. Ти су елементи важан дио виталности и 'животне енергије' пјевача и резултирајуће снаге представљене музике. Здрава енергија у пјевачу ствара исто и у публици, док лоша енергија може оставити слушаоца да се осјећа исцрпљено или без икакве импресије. У идеалном случају, слушатељ ће се осјећати енергично, одушевљено и полетно. У прошлости су се пјевачи више бавили својим гласом, а не стварним утицајем који глас има на публику, стварним стварањем тона и његовом науком, емоционалним укључивањем, не допуштајући публици да осјећа сама, и уопште не узимајуци у обзир истинско слушање и свијести о себи, публици и атмосфери коју стварају на сцени. Кад певачи почну укључивати ​​ширу свијест о тим стварима на позитиван начин, звук будућности долазити ће из духа и срца, а не из опседнутости лишним гласом и тоном.

“Ово је, по мени, суштинска разлика између оперске сцене не само у Србији и свијету, већ и између оперских сцена у свијету опште. Оне оперске сцене које примењују принципе 'здраве енергије’ у пјевачима која емитује здраву енергију и звук ка публици и на тај начин стварају здраву и позитивну атмосферу уопште су далеко успешније од оних које немају овај феномен.”

Шта имате у плану у народном периоду, неки нови пројекти?

“Имамо јако пуно планова у наредном периоду, од којих се неки већ и реализују, али бих о томе ипак накнадно, када се реализација тих планова оствари.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.