Жељко Пржуљ: Радичевић избрисан из мапе Сарајева

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" књижевник Жељко Пржуљ, овогодишњи лауреат награде "Стражилово", коју традиционално додјељује "Бранково коло".

* ГЛAС: Поменули сте на Стражилову приликом свечаног уручења награде Основну школу "Бранко Радичевић" које више нема у родном Сарајеву?

ПРЖУЉ: Давно у прошлом вијеку са дјечацима и дјевојчицама свих вјера и конфесија и ја сам ишао у Основну школу "Бранко Радичевић" у Сарајеву. Онда су дошли паметњаковићи који су схватили да им је пјесник из 19. вијека непријатељ и Бранка Радичевића су замијенили бројем. Ја не знам шта им је Бранко крив. Знам само да сам се осјећао повријеђено као човјек и као бивши ученик те школе што су аутора "Бранковог кола" и "Пјевам дању пјевам ноћу" избрисали из мапе Сарајева. A можда и тако треба. Можда то показује да Сарајево одавно није онакво какво ми памтимо већ неко друго. Aко у Источном Сарајеву направимо још једну основну школу даћемо јој име Бранко Радичевић.

* ГЛAС: Ваша поезија је критичка, оштра и сатирична, демистификује лажне градитеље људске среће, новокомпоноване патриоте и богаташе са грбаче народа. Како сте дошли до тога да пишете приче у стиху?

ПРЖУЉ: Не знам да ли се награђена књига "ПТСП синдром" може назвати поезијом у правом смислу те ријечи. То је више збирка кратких прича и колумни само написаних у стиху. У нека, кажу мрачнија времена, ја сам имао простора да сваке седмице у краткој причи или колумни коментаришем и подсјећам читаоце на догађаје које су преживјели и неке обичне људе, незанимљиве великој историји, а онда су дошла ова модерна времена, демократије и просвјетљења и тај простор ми је одузет. Због тога сам пронашао овај други начин изражавања. Можда само попут Гутаља или Грујића треба да заћутим, али...

* ГЛAС: Ова престижна награда Вам је дошла чини се у правом тренутку. Она носи име великог пјесничког симбола "Стражилово"? Шта Вам значи такво признање?

ПРЖУЉ: Редовни добитници свих постојећих и непостојећих награда увијек кажу да им свака награда прија. Донекле се слажем с њима. Награда прија, али да ли свака не могу одговорити јер ово ми је прва. Кад сам био депресиван тврдио сам да постоји завјера и да се награде дијеле системом ја теби ти мени, а да се моје књиге не читају и не вреднују, јер не поштујем самозване књижевне ауторитете, вјечите предсједнике жирија и организаторе сеоских књижевних сјела са називима великих српских писаца. Сад нисам депресиван, а вјерујем исто, али ми ова награда каже да ипак постоје тамо негдје у Новом Саду и Београду људи који читају моје књиге.

* ГЛAС: Како гледате на књижевну сцену у Републици Српској и Србији. Да ли су Вам ранијих година помогли писци из завичаја који живе у Србији?

ПРЖУЉ: Коме су они помогли тај се хљеба није најео. Они се понашају по оној Лујевој - послије мене потоп. Представљају се као писци из Републике Српске, јер то је мало романтично и егзотично, а у Републику Српску долазе само као месије, да нам мало паметују и да од наивних покупе хонораре. Они се више брину како ће марке претворити у евре него да открију неког новог и талентованог. Нису такви само писци. Такви су и филмски радници, пјевачи, спортисти. Њима је Република Српска добра тезга, а нама домороцима понекад дозволе да статирамо у кукурузима.

* ГЛAС: Шта је улога пјесника данас? Успијевате ли да будете на ногама са увијек новим темама и инспирацијама нашег доба?

ПРЖУЉ: Још никад на свечаном пријему поводом Дана републике нисам видио представника писаца. Има ту студената, пензионера, спортиста, али нема писаца, а у свакој држави академици, ветерани и писци су крем друштва. И сад поред чињенице да писци буквално умиру од глади, Чучак и Самарџија, да највећи државни издавач вам за хонорар нуди двадесет примјерака књиге, да причамо о улози пјесника мислим да је беспредметно.

* ГЛAС: Како сте доживјели боравак на "Бранковом колу", походе Радичевићу на Стражилово, програме у Сремским Карловцима и Новом Саду?

ПРЖУЉ: Онако како писац треба и мора да се осјећа свугдје. Директор Ненад Грујичић, запосленици "Бранковог кола", чланови жирији, грађани Новог Сада који су присуствовали књижевној вечери, Мају Станојевић из Добоја, добитницу специјалне награде за најбољи првенац, која успут речено иако дипломирана професорка српског језика ради у продавници спортске опреме, и мене дочекали су као свјетске писце. Показали су да немају предрасуда одакле је ко нити сујете, ја теби ти мени. Хвала им за то.

Лично искуство

* ГЛAС: Објавили сте десетак књига. Најновија у издању Бранковог кола "ПТСП синдром", написана је на темељу конкретног искуства у прохујалим ратним годинама и послије?

ПРЖУЉ: Све моје књиге од поезије за дјецу до романа о хватању четника послије Другог свјетског рата имају велику дозу личног искуства. Ја не знам другачије. Због тога и нисам добар писац, не знам да измислим, да разрадим тему и догађаје, већ само један обични евидентичар догађаја око себе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.