Зафрановић: Нисам слушао никога, па ни себе

Зафрановић је рекао да је захвалан Кинотеци на ретроспективи која показује да је његов стваралачки пут био „валовит, горе-доле, успеси-неуспеси и сукоби за освајање слободе”.

-Кад човек дође у ситуацију да ретроспектива гледа на оно што је радио онда бих ја у једној реченици казао  шта је са мном било: нисам слушао никога, а нисам слушао нити себе. Да сам слушао себе можда би друга ситуација била-признао је редитељ.

Зафрановић је додао да није могао ни помислити да спајање два кадра у монтажи може да доведе у опасност не само њега него и његове ближње.

Као што је био случај 1991/2. године у осамостаљеној Хрватској, где је из политичких разлога његово име сатанизовано, син му није могао уписати факултет, а сусједи нису разговарали са његовим родитељима.

-То су биле драме. О неким стварима би ипак требало водити рачуна. То нисам радио. Можда не бих ни сад- навео је Зафрановић.

Подсетивши да је већ са 17 година снимио свој први филм, Зафрановић је рекао да му је он “ушао у крв, тело, мозак”, а наставио је да живи на линији филм, породица и носталгија за пејсажима и времена.

Говорећи о свом остварењу “Окупација у 26 слика” (1978), смештеном у усташки Дубровник током Другог светског рата, Зафрановић је оценио да “ниједан кутак света, па био најлепши, не заобилази зло”.

-Управо је порука да је унутар Дубровника, који је туристички симбол, било стравичног зла 1941. године. На том контрасту лепоте и појединачног и масовног зла су направљени и филмови „Пад Италије“ и „Вечерња звона“- рекао је Зафрановић.

Сусревши се са тим злом када је први пут видео документарне снимке из Јасеновца, Зафрановић је рекао да није могао схватити да је то направило људско биће.

-Схватио сам да су то урадили добри суседи поред нас. Само су требали услови, идеологија која ће створити пропаганду мржње и ужаса, а онда и масовну реализацију. Расни закони су давали право да без икаквих проблема убијате појединачно у масовно читаве народе-оцјенио је синеаста.

Према његовим ријечима, постојали су идеални услови да се “Окупација” такмичи за Оскара, пошто је предсједник америчке Академије био наше горе лист, глумац Карл Малден, а био је ту и утицајни Ден Тана. Била је препорука њему и косценаристи Мирку Ковачу да се филм скрати за најмучније тренутке.

-Ми смо једногласно рекли не. Нећемо да сакатимо свој филм. Мада смо могли направити верзију за академију. Нисмо хтели чак ни тај мали компромис направити. Да ли је то било погрешно или није? Увек говорим да одлуке доносим сам и да је 80 посто погрешно-признао је Зафрановић.

Упитан како гледа на будућност филма у доба технолошких револуција, Зафрановић је навео примјер фудбала гдје ВАР соба прекида и хлади утакмицу, и рјешење спорног тренутка буде потпуно другачије.

-Кад је судија био сам, била је побуна целог стадиона. Дискутовало се, то је био фудбал. Тако ми се чини и у филму на платформама. Маса је телевизијских станица, мали екран је супериоран- додао је Зафрановић.

Ипак му се чини да ће филм преживјети, а као примјер је навео управо завршени Фестивал ауторског филма у Београду гдје су сале биле скоро пуне.

Према његовим ријечима, филм ће преживјети због тога што је он тај који пуни телевизијске програме, у којима се стари филмови гледају, док ће нови филм ако не прихвати дигиталну технику нестати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.