Владимир Хоровиц: 30 година од смрти "највећег пијанисте 20. вијека"

Agencije
Владимир Хоровиц: 30 година од смрти "највећег пијанисте 20. вијека"
Владимир Хоровиц: 30 година од смрти "највећег пијанисте 20. вијека"

Владимир Хоровиц је легендарни пијаниста двадесетог вијека који је баштинио стил музицирања позног деветнаестог. Његова легендарна техника и умјетничка заоставштина и даље инспиришу бројне умјетнике широм свијета. Хоровиц је 1903. рођен у Украјини која је тада била дио Царске Русије. Био је најмлађе дијете коме су родитељи удовољавали сваку жељу. Прве часове клавира давала му је мајка, а какви су то квалитетни часови били свједочи и податак да је након њих Хоровиц примљен на Кијевски конзерваторијум. Умро је 5. новембра 1989. године. 

Хоровиц је морао да одустане од композиторске каријере како би помогао породици која је током Руске револуције остала без посједа. Зато креће на низ концертних турнеја и постаје све познатији широм Русије.

Каријеру је прекинуо његов одлазак из земље како би, наводно, учио са Артуром Шнабелом. Међутим, већ тада је одлучио да се не врати иза гвоздене завјесе. Постоји анегдота у којој му граничар, након што је добро проучио Хоровицев пасош, рекао "Молим Вас, немојте заборавити Вашу отаџбину".

Када су, двије године доцније, совјетске власти одабрале Хоровица да представља Украјину на оснивању Међународног такмичења у част Шопена овај је одлучио да не учествује и то је био његов коначни прекид односа са Русијом у коју се неће вратити све до осамдесетих година.

Иза себе је, осим породице, оставио и велики број неутјешних чланица удружења обожаватељки. Оне су као знак распознавања на концертима увијек носиле нешто зелено. А када су начуле гласине да ће Хоровиц заувијек напустити комунистички рај, након једног концерта су упале у његову гардеробу, и почеле да цијепају комаде умјетникове одјеће све у жељи да сачувају дјелић успомене на свог идола. Хоровиц је на овај упад бурно реаговао, дошло је до кошкања и гурања, а једна дјевојка је задобила и шамар.

Хоровиц није уживао у овој врсти пажње и љубави. Можда зато што је био хомосексуалац. Упркос браку са Вандом, ћерком чувеног диригента Тосканинија, Хоровиц је цио свој живот осјећао снажну сексуалну привлачност према мушкарцима.

Тако је, на примјер, Кенет Лидом који и даље живи на Менхетну у једном интервјуу споменуо како се јавио на Хоровицев оглас у коме је овај тражио личног асистента и како је након тога постао његов љубавник наредних пет година упркос томе што је у то доба Хоровиц био у браку.

Лидом је изјавио и да је Хоровиц имао незгодну нарав и неукротив темперамент. Често је знао да повуче цио столњак и да све са стола сруши на под. Ипак, Хоровиц је имао и своју слатку страну коју је било могуће волети. "Стварно ме је обожавао", признао је Лидом.

Хоровицева осјећања према мушкарцима нису била тајна за његове пријатеље. Тако је већ у Берлину упослио свог првог личног асистента који ће га пратити како на пословним тако и на приватним путовањима. Ову праксу је наставио током цијелог живота. Многи пријатељи су сумњали да ће Хоровицев брак потрајати дуже од мјесец дана, али је упркос свему опстао све до смрти. Брачни пар је чак добио и ћерку, али се Хоровиц није показао као добар отац.

Интересантно је и да, када су Хоровиц и, његов главни такмац за круну најбољег композитора, Рубинштајн, одлучили да дају приватне часове клавира свако је испољио сопствену природу приликом избора ученика. Рубинштајн, као познати женскарош, бирао је само ученице, а Хоровиц ученике.

Управо о животима и односима ова два виртуоза на клавиру говори и књига "Рубинштајн против Хоровица и обрнуто" Александра Гаталице коју је, у оквиру своје едиције "Виолински кључ", објавила издавачка кућа "Службени гласник". Задатак ове едиције јесте да попуни празнину у понуди квалитетних биографских, теоријских и есејистичких књига о музици на српском језику. Циљ је да се кроз синтезу популарног и стручног опише, не само живот и рад, већ и епоха у којој су велики композитори стварали. Гаталица, који је познат прије свега као књижевник, бавио се и музичком критиком пишући текстове о концертима таквих умјетника као што су Зубин Мехта, Шломо Минц, Хозе Карерас, Јуриј Башмен и многих других.

У књизи "Рубништајн против Хоровица и обрнуто" Гаталица нам паралелно приповједа приче о животима двојице великих пијаниста. Од њиховог рођења на прелазу између вијекова до самог краја на концу 20. вијека прошло је нешто преко сто година. И то каквих година. Обојица пијаниста су проживјели дуге животе и били су сведоци невероватних научних и друштвених промјена. Рубинштајн је рођен у доба када се мислило да човјек, као тежи од ваздуха, никада неће полетјети. Ипак, управо је Рубинштајн на своје концерте ишао авионом, а свој живот је окончао када су летови у свемир одавно били ствар рутине.

Хоровиц је рођен када се сматрало да је свака власт од бога и да су цареви Његови портпароли на земаљском тлу, а онда је прошао кроз бољшевичку револуцију, убиство породице Романов, стварање земље радника, сељака и поштене интелигенције, да би завршио под сјенкама њујоршких небодера који од природе воли само свјежу рибу и пилетину и чији се концерти преносе широм свијета преко телевизије и радија.

Хоровиц је рођен у доба када хомосексуалност третирала (и лечила) као болест, да би доживео да је Америчка психијатријска асоцијација уклони са списка менталних поремећаја, а преминуо је само годину дана пре него што је то учинила и Свјетска здравствена организација.

О том вијеку и о овим умјетницима пише Александар Гаталица у овој лако читљивој и питко написаној књизи. Обогаћена фотографијама из живота умјетника књига "Рубинштајн против Хоровица и обрнуто" нас увлачи у једну епоху која је за нама, епоху која је испратила двојицу врсних умјетника који су и сами залутали и преостали из неке другачије прошлости. На крају књиге се налази комплетна дискографија ових умјетника, а на самом крају чак и графолошке анализе њихових потписа који доста говоре о природи њихових тако различитих, а, опет, умјетнички блиских, природа.

"Рубинштајн против Хоровица и обрнуто" је својеврсна репортажа са "вјечитог дербија" која ће вас држати до краја на ивици фотеље у ишчекивању да, док све брже окрећете странице књиге, сазнате који је од двојице виртуоза био бољи и ко је на крају побиједио у овој утакмици.

Музика, свакако, јесте.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана