Велики геније умјетности Винсент ван Гог преминуо прије 130 година: Патњу и тмину оживљавао ведрим бојама
Ми можемо говорити само кроз наше слике. Драги мој брате, увијек сам ти ово говорио и још једном понављам, са озбиљношћу која проистиче из напрегнутог упорног размишљања како да се потрудим да поступим што боље могу - увијек ћу сматрати да си ти нешто друго од обичног трговца Короом.
Ти си преко мене учествовао у стварању неких слика, које чак и у слому задржавају свој мир. Јер са нама тако стоје ствари, и то је све или барем главно што могу да ти кажем у тренутку релативне кризе, када су ствари јако затегнуте између трговаца сликама мртвих и живих умјетника.
Писало је ово у писму сликара Винсента ван Гога, које је пронађено код њега 29. јула 1890. године, на дан његове смрти. Писмо је било упућено Теу ван Гогу, као захвалница за 50 франака које му је послао.
- Што се мог рада тиче, због њега излажем опасности свој живот и због њега ми је напола помрачен разум - добро, али ти не спадаш колико ја знам међу трговце људима и можеш се, сматрам, опредијелити, поступајући човјечно, али шта ћеш - посљедње су ријечи овог умјетника написане у том писму, које је остало недовршено. У писмима која је писао свој брату, осим у својим сликама, изражавао је све шарености и патње свијета у којем је живио и који га је мучио до самог краја.
Прије неколико дана обиљежено је 130 година од Ван Гогове смрти, а ријечи нису довољне да прикажу сјећања на велике умјетнике, а иза овог умјетника остале су слике које, како је вријеме показало, већ вијековима проговарају неким другим језиком, који за његово вријеме скоро нико није чуо. Иза Ван Гога је остало више од 900 радова у којима су цвијеће, природа, људи, грађевине и тренуци свакодневице ухваћени кистом постимпресионизма. Све што је живио, продисало је на платну - и веселе боје привидне радости и мрачни понори бића осликани тмином.
Међу његовим најпознатијим дјелима су “Људи који једу кромпир” (1885), “Сунцокрети” (1888), “Звјездана ноћ” (1889), “Црвени виноград” (1888), “Кафана ноћу” (1888), “Аутопортрет” (1889), “Портрет доктора Пола Гашеа” (1890), “Поље с вранама” (1890) и “Коријење дрвећа” (1890).
“Сунцокрети” (1888)
Један од најпознатијих мотива на Ван Гоговим дјелима су сунцокрети, који су тема двије серије његових слика. Прва серија насликана је 1887. године у Паризу, а друга годину касније у Арлу.
У првој серији представљени су положени сунцокрети, а у другој сунцокрети у вази.
“Људи који једу кромпир” (1885)
- Желим да ти кажем да сликам људе који једу кромпир и насликао сам нове студије глава, а руке су измијењене. Покушавам да унесем живот у слику - писао је Ван Гог док је радио на овом дјелу, које се данас сматра једним од највреднијих. У времену кад је настала, ова слика није била прихваћена, нити је примијећена као значајно дјело. Сада се налази у Музеју Ван Гога у Амстердаму.
“Звјездана ноћ” (1889)
Слика “Звјездана ноћ” настала је током боравка у душевној болници у Сен Ремију.
- Моја ме болест тјера да радим с нијемим бијесом, полако, али без прекида од јутра до мрака. Вјерујем да ће ми то помоћи да оздравим - писао је Ван Гог у једном од писама из тадашњег периода. Слика приказује пејзаж ноћу и једно је од најзначајнијих постимпресионистичких дјела икад.
“Коријење дрвећа” (1890)
Посљедње дјело које је Ван Гог насликао, у јулу 1890. године је дјело “Коријење дрвећа”. Протекле седмице откривено је мјесто које је могло да буде инспирација Ван Гогу за ово дјело - велико стабло у француском мјесту Овер сир Оаз. Ван Гог је у овом граду боравио мјесец дана, након напуштања душевне болнице у Сен Ремију.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
