Велики Џ. Р. Р. Толкин рођен прије 130 година: Књижевни чаробњак Средње земље

Миланка Митрић/агенције
Велики Џ. Р. Р. Толкин рођен прије 130 година: Књижевни чаробњак Средње земље

БАЊАЛУКА - Великан фантастике, творац магичних свјетова и стварни књижевни чаробњак Средње земље и јединственог свијета у којем траје стална борба свјетлости и таме, свијета чудесних ликова који испољавају своје свијетле и тамне стране, свијета љубави и смрти, био је писац и професор Џон Роналд Руел Толкин.

О Толкину и свему што је створио могу се написати (и већ су написане) хиљаде страница, а у години у којој обиљежавамо 130 година од његовог рођења, најљепше што можемо учинити је подсјетити се на његова дјела, ријечи и на дјелиће чудесног свијета насталог из његовог генијалног ума.

Приче из Средње земље и њених доба, хобити, вилењаци, орци, гоблини, огре, тролови, змајеви, мрачни господари, велики, добри и племенити јунаци искреног срца, путовања, величанствени предјели и мјеста, те језик као засебан свијет - све то створио је Толкин.

Његова биографија и животни пут су путешествије за себе, али посветивши живот и писање стварању јединственог свијета и језика, Толкин је за многе генерације оставио непревазиђено штиво, које је инспирација само по себи, али и подстакнуће за нове творевине из свијета епске фантастике и фантастике уопште. У својим дјелима користио је мотиве различитих митологија, народне и средњовјековне књижевности, створивши јединствен опус и дјела која деценијама након објаве бивају једнако и на различите начине интересантна, актуелна и највише од свега вољена од стране нових и старих читалаца. Био је стручњак за старонордијски и англосаксонски језик, те је његов филолошки рад уско повезан с књижевним, што је посебна тема за проучавање, јер је осим што је знање из филологије користио за писање и сам створио неколико вјештачких језика.

Творац “Хобита”, трилогије “Господар прстенова” (“Дружина прстена”, “Двије куле” и “Повратак краља”), “Силмарилиона”, “Дјеце Хуринове”, “Берена и Лутјене” и мноштва других књига, увезаних око свијета Арда и континента Средња земља, овим дјелима направио је велике промјене у модерној епској фантастици.

- Никада нисам размишљао о комерцијалној публикацији када сам тамо, у тридесетим, написао “Хобита”. То је била агонија. Једна од трагедија професора, који су слабо плаћени, јесте да морају радити физичке послове. Тај професор очекује да одржи одређену позицију и пошаље дјецу у добре школе. Једног дана сам на празном дијелу папира са нечијег испита нажврљао “У рупи у земљи живио је хобит” - навео је Толкин у једном интервјуу за британски “Телеграф” 1968. године, исказујући тад да је, не би ли зарадио додатни новац, читао испитне хартије својих студената.

О Толкиновом животу и стварању Хемфри Карпентер сачинио је обимно дјело “Џ. Р. Р. Толкин - биографија” у којем читаоци могу да пронађу причу о његовом животу, те о настанку дјела која је писао. Сам Толкин био је свјестан сличности између творца и творевине.

- Ја сам у ствари хобит по свему осим по величини. Волим баште, дрвеће и немеханизоване фарме, пушим лулу и волим добру једноставну храну, а презирем француску кухињу. Волим, па се чак усуђујем и да их носим у ово сиво вријеме, живописне прслуке. Волим печурке (из поља), имам врло једноставан смисао за хумор (за који чак и моји благонаклони критичари сматрају да је напоран), одлазим на починак касно и касно устајем. Не путујем много - забиљежено је о Толкину у тој књизи.

Осим поменутих, важно је издвојити и још неколико његових дјела од којих су многа објављена након његове смрти 1973. године, а то су:  “Фармер Гил од Хама”, “Пад Гондолина”, “Незавршене приче”, “Прича о Кулерву”, “Артуров пад”, “Писма од Дједа Мраза” и друга.

 Адаптације

Филмска трилогија “Хобит” и трилогија “Господар прстенова” су најзначајније и најбоље екранизације Толкинових дјела. Први дио трилогије филм објављен 2001. године прошле године обиљежио је јубилеј, 20 година од изласка и данас се сврстава у један од најгледанијих филмова широм свијета. Осим поменутих, у припреми је и серија “Господар прстенова: Прстенови моћи” која ће свјетлост дана угледати 2. септембра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана