Ведски медији о овогодишњем нобеловцу Петеру Хандкеу

Srna
Ведски медији о овогодишњем нобеловцу Петеру Хандкеу

ШТОКХОЛМ - Након лавине критика усмјерених против аустријског добитника овогодишње Нобелове награде за књижевност Петера Хандкеа, расправа поприма изнијансиране обрисе и прелази у подручје агумената, пише Лиза Иренијус, уредник за културу утицајног штокхолмског дневника "Свенска дагбладет".

Ипак, остаје запањујуће, констатује Иренијус, колико се људи у свијету, чија се моћ огледа у писаној ријечи, критичара писаца и оних других, одлучило да се протекле недјеље олако изјасни о овом питању.

Она истиче да је још чудније како се људи тако лакомислено упуштају у употребу толико оптужујућих епитета, а међу оне који су отишли најдаље је Карстен Јенсен, дански писац и новинар, који је у дневнику "Дагенс нихетер" за Хандкеа тврдио да је "отворени заговорник геноцида и истребљења".

Просто је невјероватно да се толико грубе оптужбе могу изрећи и објавити без икаквих доказа, закључује уредник за културу у листу "Свенска дагбладет".

Да се нешто ипак мијења доказује и доста опширан прилог Шела Магнусона, социолога, истраживача са Упсала Универзитета и доброг познаваоца прилика на Балкану, објављен ових дана у најтиражнијем шведском листу "Дагенс нихетер".

Магнусон истиче да неки критичари Хандкеа нису ни читали његов текст "Правда за Србију", али му ипак пребацују да се тужио како медији једнострано приказују Србе као зле.

Осим тога, други се чак уопште и не осврћу на то шта је Хандке написао у том тексту о Србији, већ му замјерају "зашто је путовао у Србију и зашто није осудио Милошевића".

Шведски социолог цитира и дословно преводи три дијела текста гдје Хандке помиње Сребреницу како би доказао да писац није негирао масакр у Сребреници, апелујући да је најбоље рјешење да се "Правда за Србију" у цијелости преведе и објави у Шведској.

Шта онда стоји иза неутемељене критике усмјерене према овогодишњем лауреату у Њемачкој, шведски социлог, између осталог, образлаже на сљедећи начин: "Ако у том тексту о путовању у Србију нема ничега што би требало да изазове толике осуде Хандкеа, питање је због чега је тај текст након прве објаве у "Зидојче цајтунгу" изазвао толики гњев у Њемачкој?" и појашњава да је томе добрим дијелом доприносио и изузетно негативан однос њемачких медија према Србима.

"Ја сам са породицом 1990. становао у Берлину, када још није било рата у Југославији и водитељ је на јавном тв-каналу говорио о Словенцима, о Хрватима и о спбским комунистима тенкистима", пише Магнусон.

Он објашњава да из овога произилази да је Слободан Милошевић са комунистичком реториком већ тада био непопуларан, док је, на другој страни, кроз предизборну кампању у којој је захвалио Богу "што му супруга није Јеврејка или Српкиња", стварни негатор геноцида Фрањо Туђман у Њемачкој постао прихватљив.

Јасно је било да се Њемачка и прије избијања оружаних сукоба опредијелила на чију ће страну и да ће 1991-92. године саботирати миран разлаз у Југославији, закључује шведски социолог.

На негативне реакције у другим штампаним и електронским медијима Шведске, представник Нобеловог комитета за додјелу награде за књижевност смирено одговара да су се они руководили вредновањем литерарног дјела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана