Успјешна година за Архив Републике Српске: Посебно поносни на издавачку дјелатност

Самостално, или у сарадњи са другима, приредили смо двије изложбе архивских докумената и објавили 14 научних књига. Посебно смо поносни на нашу издавачку дјелатност. Архив је већину своје издавачке дјелатности реализовао у сарадњи са репрезентативним струковним Удружењем архивских радника Републике Српске. На пољу издаваштва у прошлој години остварили смо сарадњу са Републичким секретаријатом за вјере, Андрићевим институтом, Музејом Козаре, Завичајним музејом у Градишци, Архивом Српске православне цркве, Историјским архивом Ужице, Архивом Војводине, Архивом Србије, Архивом Југославије и Историјским архивом Београда.

По много чему изузетна издавачка продукција Архива РС обогаћена је почетком 2020. године капиталним историјским извором првог реда - зборником докумената “Извори за историју Српске православне цркве у Босни и Херцеговини” (приређивачи мр Бојан Стојнић и директор Архива Српске православне цркве др Радован Пилиповић). У овај зборник докумената увршћено је 70 докумената, различите величине и садржине, од којих се велики број први пут представља широј јавности. Временски распон обухвата од XIII до краја XX вијека. Зборник докумената је објављен уз благослов Светог архијерејског синода Српске православне цркве и поводом обиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве.

Поводом обиљежавања 75 година од ослобођења Бањалуке у Другом свјетском рату објавили смо књигу “Бањалучки илегалац: Сјећање Жарка Ластрића”. Књигу су приредили архивисти и историчари из Архива РС мр Маријана Тодоровић Билић и мр Владан Вуклиш, који је и аутор уводног текста. Ради се о сјећању које се чува у Збирци мемоарске грађе у Архиву РС. Жарко Ластрић био је син Јакова Ластрића, посланика Уставотворне скупштине Краљевине СХС и једног од водећих бањалучких комуниста и брат Здравка и Бранка Ластрића, учесника Народноослободилачке борбе. По браћи Ластрић носила је име данашња Книнска улица у центру Бањалуке. Сјећање Жарка Ластрића говори о животу породице Ластрић, политичком раду Јакова, одрастању браће и његовом запошљавању, улози у политичком животу Крајине, учешћу у развоју фудбала у Бањалуци кроз Раднички спортски клуб “Борац” те о учешћу породице у Другом свјетском рату. Оно што овај рукопис чини посебним јесте чињеница да је Жарко Ластрић мобилисан у хрватско домобранство, гдје је служио као интендантски официр. Са те позиције илегално је радио за Народноослободилачки покрет и партизанске одреде, достављајући им информације и војну опрему. Био је члан једне од неколико илегалних група које су дјеловале у Бањалуци током окупације. Његово записано сјећање описује илегални рад, разна дешавања у граду у међуратном периоду и под усташком влашћу, биографске осврте на многе личности и мноштво података о локалним збивањима.

Поводом 75 година од побједе над фашизмом приредили смо изложбу архивских докумената “Пропаганда у Бањалуци и околини у Другом свјетском рату”. Изложба садржи осам поглавља, а прати је истоимени илустровани каталог. Аутор изложбе и каталога је Маријана Тодоровић Билић.

Удружење архивских радника је у сарадњи са Архивом РС објавило књигу “Попис жртава братства Самарџића у Првом светском рату”, аутора Наде Петровић.

Оно по чему се свакако издваја прошла година, када је у питању издаваштво, представља објављивање капиталног дјела “Презимена Срба у Босни”, аутора Ђорђа Јањатовића. Аутор је да би сачинио азбучни попис презимена са навођењем крсних слава, извршио обимна истраживања и обраду наведених података. Унио је четири основна податка: презиме, крсну славу, назив парохије и назив протопрезвитерата. Приликом уношења отклонио је неке очигледне грешке и увео јединствене (званичне) називе за поједине крсне славе за које су парохијални свештеници употребљавали више различитих назива. Расположиве податке о презименима Срба у Босни анализирао је са три аспекта. Први и најважнији резултат представља поглавље ове књиге “Речник презимена Срба у Босни”, у којем су, по азбучном редослиједу дата сва презимена уз навођење крсне славе коју прослављају и парохије и протопрезвитерата гдје су забиљежена. Овај рјечник обухвата 5.590 различитих презимена код којих се јављају 72 различите славе. Из овог рјечника се за свако презиме види да ли има једну или више слава и у којим парохијама је забиљежено. Прилог књизи су четири колор карте: 1. Карта вероисповести према њиховој процентуалној заступљености по окрузима у БиХ (око 1900), 2. Раздиоба конфесија у БиХ по резултатима пописа житељства године 1910, 3. Карта вероисповести у БиХ по општинама према попису од 31. јануара 1921. и 4. Карта БиХ, разграничење по Дејтонском мировном споразуму 1995.

У сарадњи са Архивом Српске православне цркве и Историјским архивом Ужице, а поводом обиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве, објавили смо дјело “Петар II Петровић Његош (1813-1851)”, аутора Момчила Вуковића Бирчанина. Непосредан повод, иницијација за овај вид сарадње три националне институције културе и једног репрезентативног струковног удружења, настала је приликом откривања бисте владике Петра II Петровића Његоша у дворишту Архива у Бањалуци 26. септембра 2019. године. Приређивачи, научни сарадници и редактори књиге су Бојан Стојнић и Жељко Марковић. О аутору овог дјела Момчилу Вуковићу Бирчанину приређена је изложба архивских докумената под насловом “Мумија” - Из збирке Момчила Вуковића Бирчанина, приватног секретара краља Петра II Карађорђевића. Аутор изложбе је Жељко Марковић, директор ужичког Архива. Изложба је била отворена у Добоју и Бањалуци.

Архив и Удружење архивских радника РС су објавили књигу “Српска Војводина и Босна и Херцеговина (1896-1914)”, аутора др Маре Шовљаков. Књига је настала као резултат рада ауторке на изради докторске дисертације одбрањене 2017. на Филозофском факултету у Бањалуци.

Поводом осам вијекова аутокефалности Српске православне цркве, 100 година од васпостављања Српске патријаршије 1920. године и 120 година од оснивања Бањалучке епархије објављено је капитално дјело - историјски извор првог реда “Грађа за Шематизам епархија Српске православне цркве у Босни и Херцеговини 1958. године”, које је приредио протонамјесник др Драган Шућур.

Међу бројним публикацијама објављеним прошле године велику пажњу привукла је књига - зборник докумената “Усташка зверства 1941-1942”. Зборник докумената су заједнички објавили Архив Војводине и Архив РС, а уз благослов Његовог преосвештенства епископа новосадског и бачког г. др Иринеја. Зборник докумената приредио је др Милан Кољанин. Овај зборник докумената настао је на основу заоставштине Славка Одића, која се чува у Архиву Војводине као Лични фонд Славка Одића. Временски распон докумената у зборнику је од 26. јула 1941. до 20. новембра 1942. Документа се односе на период највећих масовних злочина над Србима у НДХ. Међу документима у зборнику преовлађују она њемачке провенијенције, полицијске и војне. У ово издање зборника увршћено је укупно 165 докумената и 63 фотографије. Највећи број докумената у досијеу настао је на њемачком језику и она су за потребе овог издања преведена на српски језик.

Уз благослов Његовог преосвештенства епископа бањалучког г. Јефрема, а поводом осам вијекова аутокефалности Српске православне цркве, 100 година од васпостављања Српске патријаршије 1920. године и 120 година од оснивања Бањалучке епархије објављена је фотомонографија “Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека”. Аутори ове монографије су Славољуб Лукић, Бојан Вујиновић и Марко Јанковић. У 2021. години биће приређена и велика истоимена изложба.

У прошлој години Архив РС је остварио сарадњу са Андрићевим институтом, Архивом Србије, Архивом Југославије и Историјским архивом Београда на пољу издавачке дјелатности. Заједничким снагама објавили смо два капитална историјска извора - зборника докумената: “Дипломатски списи Иве Андрића” и “Дипломатски списи Јована Дучића”. Књиге је приредио, предговор и коментаре написао Миладин Милошевић. Рецензенти књига су проф. др Љубодраг Димић, редовни члан САНУ и проф. др Мира Радојевић, дописни члан САНУ. Зборник докумената “Дипломатски списи Иве Андрића” садржи 230 докумената, а обима је 601 страну. “Дипломатски списи Јована Дучића” садрже 196 докумената, а обима су 584 стране.

У сарадњи са Музејом Козаре из Приједора објавили смо капитално дјело “Године страдања 1941/42. - НДХ и њени злочини у Приједору и околини 1941/42. (Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју)”, аутора мр Ведране Адамовић.

Поводом обиљежавања 90 година постојања и рада Народног позоришта Републике Српске објављена је књига “Народно позориште Врбаске бановине: Оснивање и умјетнички развој 1930-1934”, аутора др Љиљане Чекић. Као наставак сарадње на истој тематици планирано је у 2021. години објављивање другог тома под насловом “Народно позориште Врбаске бановине: Ансамбли и репертоар 1930-1934”.

Изразито успјешну годину на пољу издавачке дјелатности завршили смо објављивањем капиталног дјела “Др Стеван Мољевић: Изабрани текстови” (приређивачи Бојан Стојнић и др Гојко Маловић). Књига садржи 11 поглавља и потпоглавља: Предговор, Изабрани текстови (Улога и значај Врбаске бановине, Говор на Сабору у Добоју, Хомогена Србија, Апел Крајишницима, Сјећања на 1941-1942, Југославија, Мисли на растајању), Извори и литература и Биографија Стевана Мољевића.

Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.