Уручене Вукове награде добитницима за 2020.годину

Танјуг
Foto: Архива

БЕОГРАД- Вукова награда, коју додјељује Културно-просвjетна заједница Србије за изузетан допринос у ширењу културе, образовања и науке у Србији и на свесрпском културном простору, уручена је данас добитницима на свечаности у Предсједништву Србије.

Добитници 57. Вукове награде су академски сликар Миладин Микан Аничић, историчарка књижевности Злата Бојовицћ, академска сликарка Љиљана Бурсаћ, театролог и филмолог Зоран Ђерић, музиколог и музички критичар Гордана Крајачић.

Међу лауреатима за 2020.годину су и историчар књижевности Небојша Кузмановић, глумица Вјера Мујовић, композитор и музички педагог Немања Савић, научни радник Светомир Стаменковић и књижевник Слободан Станишић.

Добитници Изузетне Вукове награде су Градска библиотека Нови Сад, Карић фондација и Међуопштински историјски архив Чачак.

Повељу су добили уредница на РТС-у Јасмина Никитовић Стојчић и публициста Милијан Стојанић.

Свечаности је присуствовала министарка културе и информисања Маја Гојковић, која је честитала овогодишњим добитницима и поручила им да нису само носиоци вриједних признања, већ и настављачи Вуковог дјела, "неимари наше културе" и чувари наше културне баштине за будуће генерације.

Гојковић је указала да нема много награда која имају тако дугу традицију и чији су носиоци најзначајније личности нашег културног живота као што су Иво Андрић, Десанка Максимовић, Васко Попа, Добрица Ћосић...

- Та чињеница представља велику част за претходне,али и за овогодишње добитнике и уједно даје подстрек за будући рад, али носи и немалу дозу одговорности у даљем стварању - казала је Гојковић.

Истакла је да награда која носи име великог Вука има посебан значај и углед истичући да је реформатор српског језика био ренесансна личност, човјек из народа који је својим многостраним даром успио да стане уз раме највећим личностима свога доба, а да у српској култури заузме почасно мјесто.

- Стога и добитници Вукове награде морају бити истовремено и поносни и свесни ''ветра у леђа'' и подстицаја које доноси ово вредно признање - рекла је Гојковић.

Нагласила је да Министарство културе и информисања препознаје значај Вукове награде и њеног доприноса вредновању достигнућа из нашег стваралаштва, његовања традиције и представљања српске културе у свијету.

- Министарство је чврсто опредељено ка оснаживању области културног наслеђа и савременог стваралаштва, као две жиле куцавице сваке културе - закључила је Гојковић.

Честитајући лауреатима генерални секретар Књижевно-просвјетне заједнице Србије Живорад Ајдачић рекао је да додјељивање Вукове награде није прекинуто ни у вријеме великих инфлација које су погађале Србију, ни у ратним сукобима, ни у промјенама власти, али ни у покушајима да се укине КПЗ Србије.

- И данас, иако смо усред светске пандемије још недовољно познате болести, када живимо у помало измењеним условима, Вукова награда као светионик води и окупља све оне који су својим прегалаштвим, својом уметношћи, научним и просветним радом допринели Србији - рекао је Ајдачић.

Истакао је да нема много награда чији су лауреати најзначајније личности из свих области културе и умјетности, културни ствараоци и прегаоци који су, како каже, подржавали и помагали културу.

- Међу добитницима Изузетне Вукове награде су три нобеловца што је вееоватно редак, ако не и једини случај на нашим просторима. А то су наш Иво Андрић, Харолд Пинтер и Петер Хандке - рекао је Ајдачић.

Вукова награда уручује се у фебруару јер је Вук Караџић преминуо 7.фебруара 1864.године, као и да је у његову част установљена награда 1964.године.

У име овогодишњих лаурета обратила се академик Злата Бојовић, која је захвалила на признању које, како је рекла, за сваког добитника представља важан догађај у личној стваралачкој биографији и у историји институције која ју је добила.

- Свакога од нас, и свакога пре нас, чинило је поносним да стојимо у реду, иако не увек достојни великана српске књижевности, сликарства,музикае, просвете, музеја, и да смо са њима уписани у велику повељу Културно-просветне заједнице Србије - казала је Бојовић.

Она је додала да је више пута присуствовала свечаности поводом уручења Вукове награде нагласивши да је то увијек био празник.

- Стојећи сада са друге стране, не мислимо да смо на вишој степеници, јер нико од нас није стварао да би добио награду, стварали смо и радили онако како најбоље умемо. Радост је што је то у непоновљивом вуковском духу, а то је за дибитнике највеће признање - рекла је Бојовић.

У жирују за додјелу Вукове награде су предсједник жирија проф. др Дарко Танасковић, књижевник Милован Витезовић, издавач Зоран Гутовић, музички умјетник Урош Дојчиновић, музички умјетник Бора Дугић, књижевник Селимир Радуловић, професор ВМА Елизабета Ристановић, сликар Радован Трнавац Мића, сликар и вајар Милош Шобајић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана