Умјетник Дијего Веласкез преминуо на данашњи дан прије 360 година: Сликар реалности, робова и племића

Миланка Митрић
Умјетник Дијего Веласкез преминуо на данашњи дан прије 360 година: Сликар реалности, робова и племића

БАЊАЛУКА - Велики свјетски сликари, било да их је вријеме у којем су стварали цијенило или не, у историји умјетности у једном трену добили су значај и мјесто које заслужују.

Учимо о њима, о важности њихових дјела и сјетимо их се најчешће кад нас датуми на то наведу, а њихова дјела у мору свега виђамо повремено. Посвећени смо чувању од заборава, мада не довољно, али вријеме је такво и некад му се ваља и прилагодити, а велике умјетнике никад потпуно не препустити забораву. Један од сликара којег, уз многе друге, треба да се сјећамо кроз његова дјела, без обзира на датуме, а који признање јесте стекао за живота је Дијего Веласкез, који је преминуо на данашњи дан прије 360 година.

Веласкез је био је шпански барокни сликар који, заједно са Ел Греком и Франсиском Гојом, чини сам врх шпанског сликарства. Рођен као Дијего Родригез де Силва Веласкез, овај умјетник је са само једанаест година започео своје прве сликарске кораке, а већ са 19 година насликао је ремек-дјело “Старица која пржи јаја”.

Током вишегодишње посвећености сликарству иза себе је оставио дјела непролазног сјаја што се историје умјетности тиче. Сликар над сликарима, како је касније називан (прво од стране Едуарда Манеа), у својим дјелима користио је и изразито свијетле, али и тамније нијансе, сликао је потрете и реалистичне призоре живота. Рад је посветио обичним људима, свакодневици и предметима, и помало је одскакао и од конвенција тадашњег сликарства.

Признање и славу за живота стекао је највише захваљујући раду на двору шпанског краља Филипа Четвртог. Сликајући портрете краља и његове породице, стекао је могућности да усаврши стил и да има приступ квалитетном материјалу и радионицама, што је довело до сусрета са Рубенсом, који је у њему препознао потенцијал. Тада се одвојио од приказа обичних људи и окренуо се сликању племића.

Веласкез је највише сликао портрете, оживљавајући њежне и грубе црте лица, реалне, искрене, трагичне и радосне, а умио је да ублажи црте карактера лицима на платнима, вјешто испољавајући изглед лица какав избија из личности, а не само из физичког изгледа. Сликао је и племиће и робове, обичне људе и буржује.

Међу Веласкезовим најпознатијим дјелима су “Веласкез, Јосиф и његова браћа”, “Мале дворске даме”, “ Инфанта Маргарета Тереза у ружичастој хаљини”, “Слушкиња” и друга.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана