У Адлигату 30 писама породице Гарашанин

Међу њима се нарочито истиче 30 писама предсједника српске владе Милутина Гарашанина (1843-1898), писмо предсједнику САНУ Стојану Новаковићу, писма Миленка Веснића, као и фотографије из живота ове значајне српске породице, саопштили су из Адлигата.

Цjелокупна збирка са више од 700 докумената, писама и фотографија по први пут је сада доступна јавности. "Породица Гарашанин једна је од најважнијих породица модерне српске историје која је Србији, поред славног Илије Гарашанина, подарила још читав низ важних и угледних политичара и научника.

Њихова лична архива била је расута и ми је, стрпљиво, сакупљамо, откупљујемо или добијамо на поклон део по део - већ десет година. Следећи корак је на историчарима, да ову збирку детаљно истраже, а ми немамо сумње да ће важни подаци о нашој историји испливати из обимне документације која је настајала између 1845. и 1945. године. Значајан дио архиве Удружењу је поклонио књижевник Горан Недељковић. Архива до сада није била позната нити доступна јавности“, каже Виктор Лазић, предсједник Адлигата.

У Збирци породице Гарашанин може се видјети једна биљешка Илију Гарашанина (1812-1874) предсједника Владе, уставобранитеља, творца "Начертанија", једног од најзначајнијих српских државника 19 вијека, као и једно писмо исправљано његовом руком, признанице на његово име и писма која су њему упућивана. Највећи део грађе припадао је сину Илије Гарашанина, Милутину, који је такође био изузетно значајан државник, предсједник владе, предсједник Народне скупштине, министар у више влада, те оснивач и предсједник прве политичке странке у Србији.

Милутин је познат и као учесник првог телефонског разговора у Србији на релацији Београд - Ниш 1886. са краљем Миланом. У Адлиогат је стигла и значајна архива др Владимира Гарашанина, правника, официра, учесника Кумановске битке и Првог свјетског рата, па је његова документација везана за ове ратове нарочито интересантна, укључујући дио његовог ратног дневника из 1914. године.

У збирци породице Гарашанин налази се и велика француска енциклопедија у 20 томова, коју је Милутин Гарашанин држао у својој канцеларији у време док је био председник владе. Удружење Адлигат формирано је на основу породичне Библиотеке Лазић (од 1882) и отворило је за јавност Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности. У оквиру Дома легата чува легате и збирке најзначајнијих српских породица, међу којима се истичу легати породица Бешевић, Леко, Жигон, Тартаља, Димитријевић и Шљивић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.