Тоде Николетић: Хуманитарни рад духовна надоградња

Мирна Пијетловић
Тоде Николетић: Хуманитарни рад духовна надоградња

У детињству нама су књиге биле највећи прозор у свет и једино огледало у којем смо се огледали. Из књига смо црпели сваку информацију и инспирацију, јер је тада телевизија била у зачетку.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" књижевник за дјецу Тоде Николетић, који је поред великог броја књига поезије за дјецу, написао мноштво драма, око 400 драмолета и игроказа за предшколске узрасте. Нека од његових дјела увршћена су у школске лектире, а његове компоноване пјесме пјевале су данас велике музичке звијезде.

- Поред књига, ту су били и стрипови, који су директно утицали на моје неко опредељење, јер без обзира на то што су то углавном неке лаке приче, утицале су на етику човека. Кроз њих сам разлучивао шта је то добро, а шта зло. Тако да су књиге и свака писана реч, увек извор инспирације и дах који потиче стварање. Такође и хуманитарни рад којим се радо бавим, представља ми једну врсту инспирације и духовне надградње - додао је Николетић.

* ГЛAС: Шта је то било пресудно у Вашем животу да се почнете бавити писањем за дјецу?

НИКОЛЕТИЋ: За мене је било пресудно моје детињство, које је било раздрагано, пуно маште. Мислим да је то иначе пресудно код свакога, ко се одлучио да своје перо посвети деци. Aко у себи понесете нешто што је у вашем детињству утицало на ваш културни дигнитет, сасвим сигурно ће то одредити ваш уметнички пут, ако га наравно наставите гајити. Зато је јако битно да родитељи од раног детињства гаје културну, спортску, научну црту код свог детета, како би се формирало као личност баш у том смеру.

* ГЛAС: У времену напредних технологија колико дјеца читају књиге?

НИКОЛЕТИЋ: У свеукупној понуди детету, родитељ који нема времена за своје дете, она су препуштена сама себи, или чаробној кутији званој телевизор, што нажалост значи да јако мало читају. Много су затровани разним ријалити емисијама, а нажалост, данас телевизија не пружа много едукативног дечијег програма. По мени, све то јако утиче на отупљење свести код детета, јер деца су као сунђери, упијају све што им се пласира. Зато је и те како важно да се организује што више фестивала за децу, дружења са писцима, едукативних емисија, часописа и свега онога што ће их на један позитиван начин усмерити на прави пут. Такође, и држава би требало да стимулише оне који су свој живот посветили деци и уметности, јер само кроз здраво одрастање, они ће пронаћи свој прави пут и место у друштву.

* ГЛAС: Поред писања поезије за дјецу, бавите се и писањем за позориште, а неке Ваше пјесме су пјевале данас велике музичке звијезде. Шта Вама то значи у личном и професионалном смислу?

НИКОЛЕТИЋ: Пре свега, цели живот је једно велико позориште. Дружећи се са децом, увидео сам да воле да имитирају и глуме и тако се код мене пробудила жеља да пишем за позориште. A тај пламен у мени је разбуктао режисер Петар Вујовић, који је слушао моју поезију. Свака песма је у ствари једна мала драма. Написао сам драму "Краљевски фестивал", која је једна од најизвођенијих на нашим просторима. Написао сам и многе друге драме у којима су глумили данас доајени српског глумишта и наравно да сам поносан на то. Поносан сам и на моје песме које су компоноване, а певали су их наши многи познати музичари, а једна од њих је и Ивана из популарне групе "Негатив".

Коријени

- Поезија никада не може бити ограничена. Када схватиш одакле потичеш и знаш где су ти били преци и из какве немаштине си изашао, онда склопиш једну позитивну причу за свакога. Нарочито сам поносан на чињеницу да потичем из краја гдје је рођен један Кочић, да су с ове стране Дрине потекли један Aндрић, Шантић, Дучић, Ћопић и многе друге уметничке величине - рекао је Тоде Николетић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана