Татјана Ратковић, академски графичар, за “Глас Српске”: Важно да умјетност буде искрена

Илијана Божић
Татјана Ратковић, академски графичар, за “Глас Српске”: Важно да умјетност буде искрена

Бањалука - Да умјетници виде свијет на свој начин и преносе га на платна кроз властиту призму потврдила је Татјана Ратковић, академски графичар и члан умјетничког културног центра УДАС. Кроз своја дјела, боје које користи и идеје, створила је сопствени ликовни израз.

Она је била једна од учесница ликовног скупа на другом ША фесту који је прошле седмице одржан у Приједору.

“ША фест” је протеклих дана Приједор претворио у град умјетности и културе фасцинирао је младу умјетницу која је истакла да је фестивал био испуњен невјероватно позитивном енергијом.

- Манифестација је посебна по томе што је организована са великим ентузијазмом пријатеља и блиских људи покојног Далибора Поповића Микше коме је посвећена. Ове године осим музичког дијела одржана је ликовна колонија и Арт кутак -  нагласила је Ратковићева.

Додала је да је колонија била препуна најмлађих стваралаца који су вајали, сликали и штампали графике.

- Њима, најмлађима бих поручила да се ослободе страха од било које критике, те да буду сигурни у свој рад. Умјетност треба да буде искрена те стога и они треба да јој прије свега приступају тако - казала је Ратковићева.

Додала је да се у посљедње вријеме на књижевно-умјетничкој сцени све рјеђе употребљава термин сликар.

- Примјећујем да је мејнстрим концептуална умјетност и све је више такозваних визуелних умјетника. Радови су провокативни, шокантни и ефектни, али духовно тупи. Најиритантнија је злоупотреба рата ка сопственом умјетничком успјеху и афирмацији - истакла је Ратковићева.

Нагласила је да приликом стварања мисао ставља у форму слике те да јој је инспирација тренутак и оно што осјећа у датом моменту.

- Често се јави одређена мисао коју временом почињем да визуализујем. Прво је насликам у мислима и само пренесем на платно. Слика настаје у даху. То су биљешке свакодневице, осликавање виђеног и доживљеног - казала је Ратковићева.

Додала је да се приликом сликања боје намећу саме, али да у њеном случају плава ипак доминира.

- Она није наметљива и држи дистанцу. Удаљеност се може чинити нереалним и недостижним. Под тим мислим на небо, на “Бога на небу” удаљеност плаве која се постиже од тамних до свијетлих нијанси. Тако је она симбол нематеријалног. Она као да није са овога свијета, упућује на мирну и узвишену вјечност која је надљудска или нељудска. Плава боја је заиста таква, дубока и мистична - закључила је Ратковићева.

Стварање

Ратковићева је истакла је да називи слика углавном прате одређену тематику о чему свједоче дјела “Недостижно”, “Тежина”, “Љубав”, Комадић неба”, “Одмор”.

- У посљедње вријеме моју пажњу је заокупила графика. Видим да се полако развија један нови циклус, мада му још не знам смјер ни назив. А што се тиче слика, изложба “Плаво” у септембру путује у Словенију - нагласила је Ратковићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана