Тања Ступар Трифуновић: Писање је дивно и неизвјесно као и живот

Ријечи су то књижевнице Тање Ступар Трифуновић, која је за "Глас Српске" говорила о радионицама терапијског писања и библиотерапије које води, а које је одржала и у оквиру програма овогодишњег, шестог по реду Фестивала књижевности "Императив", који ће вечерас (субота) бити затворен у Бањалуци.

Она је објаснила да се терапијско писање и библиотерапија могу успјешно користити и као допуна у савјетодавном или терапијском раду са клијентима те да су посебно од помоћи код затворенијих људи којима се лакше писмено или посредно, кроз причу о некој књизи или лику у књизи, изразити него отворено артикулисати осјећања, мисли, стања и понашања.

- Радионице терапијског писања имају сличну полазну основу као и радионице креативног писања, у фокусу су текст и писање. Туђи текстови се користе илустративно као примјери. Резултат рада су текстови полазника - рекла је Ступар Трифуновић.

Нагласила је да је начин рада сличан, охрабрује се креативност и писање, али да је приступ тексту другачији, као и циљеви и ефекти радионице.

- Код креативног писања у првом плану су креативност, форма израза, стил - умјетнички и естетски квалитети текста, а код терапијског писања текст је средство кроз које комуницирамо своја унутрашња стања, жеље, често "блокиране" емоције - додала је Ступар Трифуновић.

Како је казала, у терапијском писању текст није циљ него средство рада.

- Иста је ствар и са библиотерапијом - у овом случају туђи умјетнички текст (пјесма, прича, одломак романа или поједини лик) "врата" су за приступ нашим психичким садржајима и бављење њима - додала је она.

Истакла је да људи постају свјеснији потребе за очувањем и бригом о властитом менталном здрављу, јер почињу препознавати обрасце стварности и њихов штетан утицај.

- Савремени начин живота подразумијева сталну претрпаност информацијама и садржајима, неки од њих су нам потребни, али већина је као онај отпад што се накупља у и-мејловима - само нас затрпава и "краде" простор и вријеме. Често су то узнемирујући садржаји који имају штетан учинак на наше ментално здравље - навела је Ступар Трифуновић.

Испричала је да је све већи изазов филтрирати информације и одупријети се медијски креираним негативним вртлозима који усисавају нашу психу и настоје креирати наше потребе и расположења.

- Посљедице су видљиве свуда око нас и људи их осјећају у себи и траже начин да се одупру и изборе са тим. Свјесност о нама самима и нашим личним механизмима као и о свијету у којем живимо и његовим механизмима може нам помоћи да се одупремо, заштитимо и будемо здравији и задовољнији - рекла је она.

На питање да ли је у писању и књигама спас од свакодневице и начин за очување унутрашњег мира казала је да је тешко тако уопштити ствари.

- Писање, ако говоримо о писању као професији, као и друге дјелатности има својих предности и лијепих страна, али и пуно изазова, потешкоћа па и фрустрација. То је условно речено најљепши "посао" и са друге стране то је изазован и захтјеван избор, са цјеложивотним ангажманом у којем немате никакву гаранцију да ће бити нешто од тога. И са константном предрасудом и туђом и властитом да то није рад - објаснила је она.

Испричала је да је за оне који пишу више од рада, за друге је често мање и поврх тога недовољно за преживљавање, што га самим тим у друштвима као наше сврстава у ред непожељног и неозбиљног.

- Сви су помало у праву. Писање је и неозбиљно и преозбиљно. Писање је дивно, страшно и неизвјесно, као и живот, а уплашени дио нас би хтио у све унијети извјесност и ред. И ту на том мјесту између неизвјесног и потребе за уобличеним, смисленим и извјесним настају књиге - казала је она.

Нагласила је да са књигама, оним написаним, ствари стоје нешто другачије.

- Оне имају потенцијал да нам буду учитељи и прибјежиште, и оаза смисла и утјешитељи, као и бескрајне могуће представе живота и његових дарова. Оне нас некад могу и преко пробуђеног немира у нама и запитаности водити ка разумијевању, прихватању и најзад макар краткорочном унутрашњем миру - закључила је Ступар Трифуновић.

Казала нам је и да пише те да се нада да ће нову књигу завршити у току текуће године.

"Императив"

Тања Ступар Трифуновић је истакла да је "Императив" важан јер слави књижевност.

- За један фестивал је значајно да има публику која му се радује и редовно долази на дешавања. На све радионице које се одржавају у оквиру фестивала је одличан одзив, што показује да постоји интересовање за овакав начин рада. Истовремено "Императив" је право мјесто за то да се људи боље упознају са постојањем поменутих радионица - рекла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.