Тамара Лујак, књижевница, за “Глас Српске”: Митови и легенде чувају здрав разум

Бранислав Предојевић
Тамара Лујак, књижевница, за “Глас Српске”: Митови и легенде чувају здрав разум

Књиге “Речник словенске митологије” и “Речник српских митолошких бића” су круна мог досадашњег стваралаштва. У њима су се нашле кратка и језгровита форма (научно)фантастичних и хорор прича, поетичност бајки, концизност митова и слојевитост легенди, али и сатирична нота и хумор као и бескрајна љубав према природи.

Рекла је ово књижевница, новинарка и преводилац Тамара Лујак за “Глас Српске” о ширини књижевних и читалачких интересовања уграђених у стварање тих књига које су објављене у издању “Лагуне”, додајући да разлоге скрајнутости словенске митологије у средини попут Балкана, познатој по богатству епске, митолошке и историјске традиције, треба тражити у нашем менталитету.

- Ми смо попут малог детета, немамо вере у себе и своје, иако смо једна од најстаријих култура на овим просторима. Потребно је да се вратимо коренима, самима себи, данас можда више него икад, јер нам је захваљујући корони одузето право на нормалан живот, раст и развој. Кроз унутрашњу борбу коју ће нам народне и ауторске бајке, митови и легенде олакшати и оплеменити можемо да се изборимо са проблемима који се пред нас постављају. Путем митова боримо се за очување здраве памети - каже талентована ауторка

ГЛАС: Конзерватор сте по струци, колико у научном смислу треба истраживачког рада за припрему Ваших књига ?

ЛУЈАК: Истраживачки рад односи највећи део мог времена. У њему бескрајно уживам, он ме весели и окрепљује, испуњава и инспирише, иако је то дуготрајан посао ишчитавања неопходне литературе. За сваку књигу коју сам до сада написала било ми је потребно неколико година истраживачког рада. Морала сам да ишчитам много стручне литературе из области митологије, археологије, етнологије, народних обичаја и веровања. За “Речник страха”(2014), рецимо, било ми је потребно пет година непрекидног ишчитавања - да бих га написала за годину дана. За збирку бајки “Приче са облака”(2012), која је немерљиво мањег обима у односу на “Речник страха”, било ми је потребно четири године истраживачког рада, а за збирку бајки “Корење неба”(2018) чак и више - десет година. Све је то био увод, припрема за писање “Речника словенске митологије” и “Речника српских митолошких бића”.

ГЛАС: Који су Вам митолошки системи најфасцинантнији?

ЛУЈАК: Фасцинирају ме сви митолошки системи. То је свет у којем последњих година најрадије боравим. Волим да читам све: египатске легенде које спадају у ред најстаријих на свету, митове и легенде америчких Индијанаца који знају да буду духовити, пребогату, и у свету и код нас можда најпознатију и најчитанију грчку и римску митологију, келтску и нордијску - које су ми се одувек чиниле некако штурим, недореченим, јапанску - пребогат и готово неухватљив свет митских бића, богова и демона и многе друге.

ГЛАС: Колико је митологија занимљива публици у времену које се дичи технолошким напретком и једним процесом, назовимо га “тихим убијањем” маште и мита, а све у име глобалног прогреса?

ЛУЈАК: Моја колегиница Милица Цинцар Поповић и ја смо сваког четвртка од 2013. до 2016. године, у оквиру сторителинг клуба “Реч и глас”, држале предавања у кафићу и продавници плоча “Лејла рекордс”. Предавања, која су се једним делом бавила и митовима и легендама (што народним, што ауторским), била су посећена. Након што сам објавила митолошке речнике, интересовање публике је и даље присутно. Позив да са речницима гостујем код њих упутили су ми многи. Има нечег лековитог у причама и проповедању.

ГЛАС: Обје књиге су обогаћене цртежима Марице Кицушић, гдје је прилично тешко распознати гдје почиње Ваш текстуални, а гдје њен визуелни допринос.

ЛУЈАК: Она је дивно илустровала речнике да имам утисак да је у њих унела целу себе. Оно што ме је у њеним радовима највише одушевило је то што није само одговорила на задате “теме”из речника, већ је отишла корак даље: митолошка бића, богове и демоне надоградила је, обојила сопственом маштом, која је необуздана и снажна, смела и шаљива, озбиљна и више него упечатљива. Како Марица живи и ради у Словенији, тако је, нажалост, нисам лично упознала, што бих свакако волела да се деси. Зоран Пеневски, писац и сценариста, преводилац и уредник “Лагуне”, имао је сјајну визију када ме је ангажовао за овај посао: већ тада је у глави имао Марицу Кицушић као илустратора оба речника. Знао је да ћемо се одлично уклопити, као што и јесмо. Пошто сам написала речнике, текст јој је био послат и она је брзо нацртала фантастичне и смеле илустрације које нас на сјајан начин враћају у прошлост, у време књига попут “Бајке народа Југославије”, али и везују за савремени тренутак (сјајан пример је илустрација вампира у “Речнику словенске митологије”). Нека бића из речника је представила мекшим, а нека страшнијим него што сам их замислила и описала, али у томе и лежи чар ових књига, у нашем креативном разговору и надопуњавању.

ГЛАС: У каквом стању се налази наша жанровска књижевност и како тренутно стоји у сразу са главнотоковском литературом?

ЛУЈАК: Ако је судити по броју аутора који се њоме данас баве, све је популарнија, што ме необично радује. Изгледа да се приближавамо, малим, али сигурним корацима, главнотоковској књижевности. Миленко Бодирогић је за књигу “Српска митологија”(“Ишчезли”, “Бунтовници”, “Прогнана бића”, “О биљкама, животињама и пределима”, 2010) добио награду за најбољу дечју књигу Адријан Сарајлија објавио је “Огледало за вампира”(2013), а Горан Скробоња збирку прича “Вампирске приче”(2016). Изашле су и збирке прича са конкурса: “В: фантастичне приче из равнице”(2013), “У знаку вампира”(2012), “Нешто дише у мојој торти”(2012), “Вилинске приче”(2016)…

У Кући краља Петра 2017. године представљена је збирка фолклорне фантастике “У врзином колу”. На конвенцији “СФТеракон”, другој по реду, која је организована на Божидарцу 2019. године, први пут су били окупљени гости, жанровски писци, из свих земаља бивше Југославије. У Универзитетској библиотеци исте године организован је циклус предавања “Словенска и српска књижевна фантастика”. Ове су године изашли зборници са предавања у којима су се нашли многи радови и разговори писаца фантастике. Многи се домаћи сајтови и блогови баве (научном)фантастиком и хорором, многи (е)часописи објављују фантастику, на многим су радијима гостовали писци (научне)фантастике. Врата главнотоковске књижевности се полако отварају и све дуже остају широм отворена.

ГЛАС: Пишете и преводите много, колико стижете читати и шта Вам је посебно привукло пажњу у посљедње вријеме?

ЛУЈАК: Читам и по 100, понекад и више од 100 страна дневно, што стручне литературе, што белетристике, на енглеском или српском, на компјутеру или, мени много драже, папиру. Мој посао је да читам. Тако сазревам, стасавам као писац и уредник, али и лектор, преводилац и новинар. Реч је моје оружје, као што је то четкица сликару или рапидограф архитекти. Поред (научне)фантастике и хорора, занимају ме још и кримићи и кратке приче, афоризми, хаикуи и хаибе, старински обичаји и археолошка грађа, народна предања, архитектура, наука и технологија. Све ме инспирише да пишем, зато је литература коју читам разноврсна. У последње време пажњу ми окупирају изузетно интересантне, одлично написане књиге - “У стабру ти љути змаје, у гранам' ти соко сиви”, књига о претхришћанским елементима у традиционалној култури дубровачке околине (Ивица Кипре), “Онирички код - увод у антропологију снова” Бојана Јовановића, “Енциклопедија цитата”, књига пребогата пословицама, изрекама и афоризмима (С. Луковић Булат, С. Мирчов и М. Луковић), “Горе, где припадамо”, збирка бајки моје колегинице Милице Цинцар Поповић, “The Gurkha and the Lord of Tuesday” сјајан научнофантастични роман бангладешког писца Сада З. Хосаина, и “Градине, гомиле и шпиље”, књига о праисторијским локалитетима на западно дубровачком подручју Домагоја Перкића.

СТИЛ

ГЛАС: Стилом сте између научне и фикцијске литературе, уз занимљив, духовит и шаљив приступ материји. Колико сте свјесно градили овај “опуштенији” стил писања, а колико га је сама тематика наметнула?

ЛУЈАК: Стил се “деси” и обично није нешто о чему свесно размишљам, већ се сам наметне у зависности од тога шта пишем, бајку или (научно)фантастичну причу. У случају речника, један од “услова”да их напишем био је духовит начин приповедања. Морам да признам да ми такав начин приповедања, иако сам му склона, није одмах легао па је ова верзија речника трећа по реду - брисала сам и поново исписивала митове и легенде, док најзад нисам нашла шаљив тон који ми је одговарао. Када се то десило, све је ишло лако те су се досетке саме низале. Кроз хумор и сатиру најлакше се и најбрже учи и памти, те је добро мит и легенду понекад њима зачинити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана