Светлана Цеца Бојковић, глумица, за “Глас Српске”: Аматеризам оплемењује младог глумца

Илијана Божић
Светлана Цеца Бојковић, глумица, за “Глас Српске”: Аматеризам оплемењује младог глумца

Људи овде већ три деценије живе са изневереним очекивањима. Изгубили су веру да се ишта може променити. Не верују, чак, ни у своја грађанска права, која су им уставом загарантована и, као, да заборављају да власт треба да служи општем добру и народу, а не да “влада” њиме.

 

Казала је то у разговору за “Глас Српске” глумица Светлана Цеца Бојковић која ће бити предсједница стручног жирија Међународног фестивала студентских позоришта “Кестенбург” који ће од 28. до 30. новембра бити одржан у Бањалуци.

 - То заборавља и власт. Стварност у којој живимо чини да људи и свој подмладак, углавном, васпитавају у духу опортунизма, како би се снашли и преживели - додала је она.

ГЛАС: Да ли је борба за правду и истину узалудна данас, виде ли се резултати те борбе? Успијевамо ли да промијенимо ставове који нам се намећу?

БОЈКОВИЋ: Да, борба о којој говорите није узалудна, колико год да се њени резултати још увек не виде. Људе треба пробудити и вратити им веру у њихова грађанска права. Спор је и тежак тај процес. Нажалост, један од јако битних стубова у томе недостаје, а то је образовање. Тек онда када се будемо ослободили страха и опортунизма, када подигнемо ниво образовања, успећемо да променимо ставове који су нам наметнути, а нису на нашу добробит. Дугачак је то пут.

ГЛАС: Треба ли да у животу увијек чујемо истину или је неке ствари боље прећутати?

БОЈКОВИЋ: Лично мислим да треба да се чује истина. Нажалост, живимо у времену у коме је лаж постала легитимна, окружени смо спиновањем, па је тешко разабрати шта је шта. Треба отворити сва чула за то, и она “резервна”, ако нам их је Бог дао.

ГЛАС: Видимо да се од готово свих забавних програма стварају ријалитији те да је едукативних емисија све мање. Примјетно је да су култура, бонтон и лијепо понашање у другом плану. Како да се оградимо од оног што нам се пласира?

БОЈКОВИЋ: Људи који нису успели да изграде здрав дух кроз породично васпитање и образовање или они којима је то дато од природе, од Бога, немају у том смислу шта ни да сачувају. Њима је најлакше манипулисати. Они уживају у опијуму ријалити програма у коме могу да се зараде велике паре, не радећи ништа корисно. Њима је добро, као и њиховим гледаоцима, а у ствари су склоњени од реалног живота.

ГЛАС: У чему видите излаз из овакве свакодневице?

БОЈКОВИЋ: Тешко је изаћи из овога, али, верујем да није немогуће. Образовање, које је потиснуто, је велики проблем. Не могу ништа у том смислу да предвидим. Могу само да кажем да је за мене излаз да останем доследна својим етичким принципима до краја свога живота и да у том правцу и поступам.

ГЛАС: Када погледате уназад можемо ли рећи да су сва времена иста, а да се само мијењају системи и политичке вође?

БОЈКОВИЋ: Шекспир је још пре четири века написао: “Ово време је изашло из зглоба.” А које није? Само је питање колика је дисторзија. Сада је велика. Али и то је већ бивало кроз историју. Да би се од данас стигло до “Бољег живота”, још много времена и вода треба да протече. За то се треба борити. Само да не потече крв.

ГЛАС: Играли сте важне улоге у Нушићевим комадима, а он је казао да се кроз живот сваког друштва биљежи равна линија, те да се изнад те линије пењу само појединци, који имају душевне снаге и храбрости. Госпођа министарка је једна од тих који су се попели изнад те линије и изгубили тло под ногама. Како очувати морал и не посрнути пред животним изазовима ?

БОЈКОВИЋ: Једноставно је. Ако имате морала и личног достојанства, то вам нико не може одузети и то вас штити од посрнућа. Али, ако вам морал и достојанство нису стабилни, нису чврсто уграђени у вашу личност, лако је посрнути пред изазовом. Да, то је тужно.

ГЛАС: Да ли је младима данас лакше или теже у односу на вријеме када сте Ви кренули у глумачке воде?

БОЈКОВИЋ: Данас је младима много теже. Ово је врло сложено питање. Данас постоје разни приватни факултети и за глуму, који се, наравно, плаћају, што је за њихове власнике врста бизниса. Младих глумаца је све више, а простор у малој земљи је, наравно, смањен. Систем вредности се изгубио у свим сферама, па и у овој. Шта се тој деци нуди? Где и како они могу да развијају себе и свој таленат? У рекламама и опскурним серијама? У тој хипер продукцији серија, догоде се и неке добре, али, мало их је. Где та деца могу да се развијају када се налазе у машини коју воде продуценти и приватне телевизије које су емитери? Позориште је још увек први и последњи бастион развоја глумачке уметности. Наравно, јако велики број младих остаје ван позоришта, јер позоришта је мало. Не могу да их приме, а сем тога театри су непрофитабилни. Са друге стране, “захваљујући” ријалити програмима, поставља се питање која је мотивација већине младих да се баве глумом? Да ли, да као ријалити “звезде” изађу из анонимности, да ли зато што мисле да је глума нешто лако? Све то заједно је велики проблем.

ГЛАС: У чему се по Вашем мишљењу огледа значај фестивала као што је “Кестенбург” и колико је то важно за младе људе који желе да постану добри глумци?

БОЈКОВИЋ: За младе људе који желе да постану глумци важан је аматеризам, без обзира на то да ли ће им у будућности то постати професија. Важно је зато што их то оплемењује, учи их етици посла, заједништву са партнерима, радости дружења, тимском раду. И сама сам, као тинејџерка, била члан чувеног београдског аматерског позоришта “Дадов”, које је данас, после толико година добило статус градског професионалног позоришта. Фестивали и смотре позоришта веома су важни. Ми смо са “Дадовом” гостовали на Међународном фестивалу у Немачкој у Ерлангену, који се одржавао сваке године, гостовали на Хвару, где је председник жирија био чувени редитељ и професор режије на нашој Академији др Хугу Клајн. Били смо и на светском фестивалу аматерских позоришта у Монаку, који се одржавао сваке пете године, под покровитељством Грас Кели! Председавајући за округлим столом био је тада, ни мање, ни више чувени Жан Вилар. Француска штампа је писала о томе, пуно хвале је било о “Дадову” ! Можете мислити шта је то било за нас! Видели смо свет! Зато поздрављам “Кестенбург” и желим му дуго трајање.

Бањалука

ГЛАС: Шта прво помислите када Вам неко спомене Бањалуку, имате ли нешто што посебно волите у граду на Врбасу?

БОЈКОВИЋ: Волим Бањалуку и њене људе. Увек ми је било дивно код вас. У вашем Народном позоришту сам 14 година играла Госпођу Министарку и уживала са вашим позоришним ансамблом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана