Шумановић и Лубарда оплеменили Палату Републике

Ипак, интересантно је да су готово сва умјетничка дјела позајмљена и “на реверс” красе зидове најважнијих институција Српске јер нису у њиховом власништву, већ из фундуса умјетничких установа Српске - Музеја савремене умјетности, Музеја Републике Српске, Музеја Козаре или Банског двора Културног центра.

Шефица Бироа за односе са јавношћу предсједника РС Наташа Сјерић за “Глас плус” је објаснила да поред Шумановића, Палату Републике краси укупно 35 умјетничких слика, а најпознатији аутори су велики српски сликари Петар Лубарда, Милан Коњовић и Коста Хакман.

- Нема података о укупно процијењеној вриједности, већ само за поједина дјела попут поменутог уља на платну Саве Шумановића.

Сва дјела су посуђена 2007. и 2008. године, када је сједиште предсједника Српске из Банског двора пресељено у Палату Републике и власништво су Музеја савремене умјетности, Музеја РС, Музеја Козаре из Приједора и Ликовне еколошке колоније “Бардача” из Српца - објаснила је Сјерићева.

Сједиште Народне скупштине РС краси 26 умјетничких дјела која се налазе у салонима републичког парламента, кабинету предсједника, кабинетима потпредсједника и клубовима посланика, док се у ходницима Народне скупштине налази велики број урамљених фотографија градова, предјела и туристичких дестинација Српске, као и радови студената Академије умјетности РС.

- Најпознатији аутори су признати академски сликари Бранко Миљуш, Радован Крагуљ, Новак Демоњић, Небојша Јоцић, Ратко Лалић, а највреднија су дјела која су позајмљена на реверс из Музеја Козаре у октобру 2016. године - кажу из Одсјека за односе са јавношћу НСРС.

Према њиховим ријечима, слике које је Музеј Козаре уступио парламенту из свог богатог фундуса красе просторије парламента како би стране дипломате и бројне делегације имале прилику да виде признате великане нашег сликарства.

- Поред слика из фундуса Музеја Козаре, један број умјетничких слика добијен је на поклон од гостију и представника бројних делегација које су долазиле у посјету парламенту, али та дјела имају више симболичку, него тржишну и умјетничку вриједност - објашњавају из Скупштине.

Они ипак додају да су неке од умјетничких слика које красе сједиште парламента купљене и да је њихов власник Народна скупштина РС.

- НСРС је за куповину слика од 2000. до данас издвојила 28.772 КМ, а највреднија је слика нашег познатог академског сликара Ратка Лалића која је 2002. године плаћена 6.000 КМ - кажу из НСРС.

Када је ријеч о Влади Републике Српске, добили смо само штури одговор да је “већина умјетничких дјела у Влади РС из фундуса Музеја савремене умјетности РС”, као и да се у појединим министарствима налазе слике ученика и слике настале у оквиру ликовних радионица и ликовних школа цртања и сликања Организације ампутираца УДАС.

Младен Матовић, директор најпознатије бањалучке културне установе Бански двор Културни центар који је и најзаслужнији за враћање старог сјаја овој установи, с поносом истиче  да се у фундусу ЈУ Бански двор Културни центар налази више од 250 умјетничких дјела.

- Међу њима су дјела значајних умјетника попут Мерсада Бербера, Владимира Величковића, Бекира Мисирлића, Алојза Ћурића, Енвера Штаље, Бранка Миљуша, Јована Спреме и многих других. Сва дјела су власништво Банског двора Културног центра, изузев бисте бана Светислава Тисе Милосављевића која је власништво града Бањалука, а која се налази на улазу у Бански двор - каже Матовић додајући да шест слика из фундуса Банског двора краси зидове бањалучке Градске управе.

Према његовим ријечима, прецизна евиденција заведених  умјетничких дјела води се у континуитету од 1957. године и у највећем броју случајева ради се о поклону умјетника Банском двору, док је мањи број умјетничких дјела откупљен.

Када је ријеч о процјени вриједности умјетничких дјела, Матовић каже да је у протеклом периоду у неколико наврата било покушаја иницирања овог процеса, али установа није успјела обезбиједити потребна средстава да та сложена активност буде реализована, тако да се сва дјела тренутно воде према њиховој књиговодственој вриједности.

Дом војске

Уз подсјећање да је Народна скупштина РС смјештена у некадашњем Дому војске, из НСРС објашњавају да је из тог периода рељеф у дрвету, дјело бањалучког сликара и вајара Бекира Мисирлића, који се налази испред данашње пленарне сале.

- Такође, зид зграде некадашњег Дома војске и фонтана испред зграде још од изградње украшени су рељефом угледног академског вајара Маријана Коцковића. Тај рељеф, као и фонтана тренутно се репарирају - објашњавају из НСРС.

Донатори

Директор ЈУ Бански двор Културни центар Младен Матовић каже да је процјена вриједности умјетничког фундуса ове установе један од важних дијелова четворогодишњег плана рада.

- Уз повратак некадашњој пракси организовања репрезентативних програма у властитој продукцији, та активност препозната је као важан дио четворогодишњег плана установе од 2017. до 2021. године. У потрази смо за донатором уз чију помоћ би требало да обезбиједимо потребна средства те  започнемо ову активност у наредној години - каже Матовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.