Стећци успомена на војводу Момчила
Добој - Стећак из мјеста Какмуж код Добоја и три копије стећака из средњовјековне некрополе у Бањи Врућици код Теслића, познатије као гроб војводе Момчила, дио су лапидаријума Регионалног музеја у Добоју.
- Одређени истраживачи сматрају да комплекс од три стећка у Бањи Врућици представља надгробне споменике брачног пара војводе Момчила и његове супруге Вукосаве. Претпоставља се да су они живјели у периоду између 13. и 16. вијека. Трећи стећак означава њихово достојанство - рекао је директор Музеја у Добоју Небојша Драгојловић.
Аутор копија стећака је добојски вајар Драго Хандановић, који је рекао да је израда копија трајала готово годину, у сарадњи са стручњацима Музеја у Добоју. Истакао је да су копије рађене по јединственој технологији од армираног натур бетона, а по изгледу, димензијама и просторном положају одговарају оригиналу средњовјековне некрополе у Бањи Врућици.
- Сва три стећка садрже 19 гипсаних и армираних бетонских дијелова. Изведени су и у ситнозрнастој фракцији, тако да мрежа и квалитетан бетон гарантују неограничену трајност стећака - казао је Хандановић.
Додао је да је раду у музејској радионици претходио десетодневни боравак на терену, гдје су направили 19 отисака од гипсаних негатива са три стећка у Бањи Врућици, која чине некрополу.
- Стећак, за који се вјерује да је гроб Момчилове супруге Вукосаве, дугачак је 110, широк 80, а висок 170 центиметара и окренут је у правцу сјевер-југ. На врху завршава куполом у облику јабуке, из које се на све стране спуштају бразде и 14 поља без икаквих других орнамената - казао је Хандановић.
Небојша Драгојловић наглашава да су стећци и нематеријални остаци насљеђа, о чему свједоче бројне легенде, предања, приче и жива свједочанства. Приче о стећцима су дјелимично заступљене у сталној изложбеној поставци добојског музеја из 2010. године, која је смјештена у три изложбене сале и садржи око 700 археолошко-историјских и етнолошких експоната.
- Лапидаријум броји укупно шест стећака, од којих су три копије и исто је толико оригинала. Пет их је смјештено у дворишту музеја, а један је у оквиру сталне изложбене поставке - рекао је Драгојловић.
Заштита
Небојша Драгојловић је казао да је основни мотив формирања лапидаријума, поред презентације средњовјековних споменика културе, била њихова заштита од пропадања. Посљедњи стећак тежак неколико тона постављен је крајем прошле године.
- Ријеч је о стећку који потиче из средњег вијека, пронађеном у шумском дијелу насеља Какмуж на Озрену - рекао је Драгојловић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
