Стара воденица у Деспотовцу више од вијека чува етно културу и традицију

национална географија
Foto: принтскрин

Много је воденица у Србији које су некада биле саставни дио сеоске архитектуре и пејзажа. Једна од тих воденица која је у прошлости била јако значајна мјештанима села у околини Деспотовца је стара воденица. Ова воденица је јединствено дјело традиционалног градитељства прве половине 19. вијека и представља значајан споменик прошлости Поморавског краја.

Као чувар српског идентитета и традиције, стара воденица је била мјесто стварања српске културе и историје. О њој се мало зна, али оно што је познато, довољно је да би се о њој могло исписати неколико страница културне историје Србије.

Историјат воденице

Стара воденица се налази у центру Деспотовца, у парковски уређеном амбијенту и једина је преостала воденица у граду. Окружена живописном природом са тротоаром од камених плоча, воденица је великим дијелом очувана и у основи је задржала првобитан аутентичан изглед.

Али, како је уопште настала идеја о њеној изградњи?

Идеја о изградњи старе воденице настала је тридесетих година 19. вијека како би се мјештани околних села и монаси снабдијевали брашном. Воденицу су заједнички изградили кнез Ђорђе и породица Стаић, једна од имућнијих породица 19. века из Кованице.

Тачна година изградње воденице није позната, али се у списку манастирске имовине из 1836. године, наводи и ова воденица. На основу ових историјских података претпоставља се да је воденица саграђена 1835. године, јер се тада водио спор око начина исплате.

Те године манастир Манасија је једну половину воденице средствима Правитељства српског откупио од кнеза Ђорђа из Свилајнца за вријеме настојатељства Исаије Стоишића. У периоду од 1830. до 1840. године за вријеме првог настојатељства Исаија Стоишић је у непосредној близини воденице изградио хан са дућаном, собама, подрумом и шталом, који је срушен почетком педесетих година XX вијека.

Воденица је све до шесдесетих година XX вијека константно радила, али је током тог периода промијенила неколико власника. И манастир Манасија је био принуђен да прода свој дио, али упркос томе, стара воденица је и даље позната као манастирска воденица.

Како је стара воденица у Деспотовцу проглашена за културно добро?

Стара воденица у Деспотовцу поносно носи своје године и успјешно одолијева зубу времена. За непокретно културно добро – споменик културе утврђена је одлуком Владе Републике Србије од маја 2001. године.

Након што је воденица престала са радом започео је неминован процес њеног пропадања, све до 1996. године када су извршени обимни радови на обнови и уређењу. Првобитна аутентичност традиционалне старе воденице је очувана и на један потпуно оригиналан начин презентује слику српске традиције и културе.

Данас, корисник објекта је Центар за културу "Св. Стефан деспот српски", који организује књижевне вечери и позоришне представе.

Јединствени и обогаћени културни садржај доприноси одрживом развоју града и презентује како етнолошке вриједности воденице, тако и културне манифестације града.

Стара воденица у Деспотовцу има регионални значај у историјском, архитектонском и етнографском смислу. Обогаћена историјском причом о имућној породици Стаић, о архитектонским одликама традиционалног градитељства и српској култури, стара воденица је културни драгуљ како Поморавља, тако и Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана