Споменици културе - заједничко богатство

Неки од њих су обнова Цркве Светог арханђела Михаила у Трновом Долу у општини Билећа, обнова Цркве Светог арханђела Михаила у Величанима у Требињу, затим обнова зграде Музеја ЗАВНОБиХ-а у Мркоњић Граду.

Ту је и реконструкција Цркве цара Константина и царице Јелене у Гомиљанима у Требињу, обнова моста Овчији брод у Невесињу, изградња трпезарије манастира Завала, те реконструкција Сат-куле у Бањалуци.

"Активно је настављен рад на евидентирању средњовјековних некропола са стећцима, као и рекогносцирање терена појединих општина Републике Српске. У сарадњи са студентима Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањалуци планирано је архитектонско снимање објеката народног градитељства на простору Мањаче", рекла је Окиљева.

Она је истакла да Завод перманентно ради на евидентирању насљеђа, те да се често и на захтјев грађана излази на терен ради увида у стање појединих објеката.

"Ако се утврди да посједују архитектонске, историјске и друге вриједности стављају се у режим претходне заштите, након чега се ради даље проучавање", навела је Окиљева.

Она је додала да је више објеката који раније нису били евидентирани, те да је највећи број њих народног градитељства.

"На примјер, село Увјећа код Требиња има мноштво појединачних објеката, што је публиковано у Атласу народног градитељства. Осим тога, Стари дервентски водовод, Спомен-костурница у Штрпцима код Рудог, Спомен-костурница у Вардишту, те више објеката који се односе на Први свјетски рат", рекла је Окиљева.

СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ - СВЈЕДОЦИ ЗНАЊА И МОГУЋНОСТИ ПРЕДАКА

"Споменици културе представљају заједничко богатство које свједочи о знању, хтјењима и могућностима наших предака, а ми смо привремени уживаоци и то нас чини одговорним за очување трага наше генерације", истакла је за Срну Окиљева.

Она је напоменула да је грађена средина, у којој се одвијају све функције људског живота, настајала у дугом периоду, некада тако дугом да сеже до праисторије, те се таложила тако да су многе генерације оставиле траг у њој.

"Живимо на подручју које су походили многи освајачи, задесиле многе невоље, а током бурне историје уништени су многи трагови. Материјални остаци прошлости `причају` историју и често су једини свједоци када више нема писаних извора", рекла је Окиљева.

Она је напоменула да сваки појединац посједује лично насљеђе које чува и жели да прослиједи будућим генерацијама.

"Исто тако на нивоу заједнице треба да бринемо о насљеђу, познајемо историју и културу народа и простора гдје живимо. То представља наш идентитет, јер - шта су друштва без коријена?", упитала је Окиљева.

Она сматра да свијест друштва о значају насљеђа није на завидном нивоу.

"Посебност градитељског насљеђа лежи у томе што се његова вриједност не односи само на физичку структуру. Његова вриједност лежи у ономе шта оно значи за људе. Одговорност заједнице је да подиже свијест својих чланова о насљеђу, а не само служби заштите насљеђа", рекла је Окиљева.

ЈАЧАЊЕ СВИЈЕСТИ О ЗНАЧАЈУ НАСЉЕЂА

Она је навела да Завод на различите начине ради на јачању свијести о значају насљеђа, као што је организација изложби, предавања, те путем издавачке дјелатности.

Према њеном мишљењу, потребно је константно подизати свијест појединаца о значају споменика и културног насљеђа, а један од начина је да се о томе говори у јавности, као и да се у образовању обрађују ове теме, те на различите начине анимира јавност.

Као примјер Окиљева је навела да је Завод прије неколико година, поводом Дана европског насљеђа, у сарадњи са основним и средњим школама општине Вишеград организовао акцију "На обалама дјетињства", те су ученици радили ликовне радове са темом културно-историјског и природног насљеђа Вишеграда.

"На крају је организована изложба на мосту, а најбољи радови су награђени симболичним наградама. На тај начин млади су подстакнути да размишљају о насљеђу", рекла је Окиљева.

Она је истакла значај и што је вишеградски Мост Мехмед-паше Соколовића 2007. године уписан на Листу свјетског насљеђа, односно једно је од културних насљеђа у свијету које значајем и вриједностима превазилази границе земље у којој се налази.

ИЗ СРПСКЕ ДЕВЕТ НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ЛИСТИ СВЈЕТСКОГ НАСЉЕЂА

Окиљева је навела да је на ову листу 2016. године уписано и 28 средњовјековних некропола са стећцима, у оквиру серијске номинације Србије, Црне Горе, Хрватске и БиХ, а од којих се девет налази у Републици Српској.

Некрополе се налазе на подручју општина Билећа, Соколац, Рогатица, Шековићи, Берковићи, Невесиње, Фоча и Калиновик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.