Специјалиста за јела и приче

Иво /О/ Андрић, који приликом потписивања увијек између имена и презимена уписује и велико слово О по оцу Обрена, прије годину изненадио је све који га познају када је добио прву награду "Звонимир Шубић" на конкурсу за причу у оквиру просвјетно-културне манифестације "Стопама Луке Милованова Георгијевића" коју организује Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" Сребреница.

Да та награда није додијељена локалном ствараоцу због евентуалне пристрасности жирија, Андрић је потврдио освајањем награде на недавном конкурсу за кратку причу "Вукашин Цонић" у Лесковцу, гдје је његова прича под насловом "На ливади Вивалди" другонаграђена.

Иву су у Сребреници познавали као врсног младог кувара и музичара-бас гитаристу. Све је пријатно изненадило сазнање да он и пише и то добро, јер његове приче освајају награде.

Његови пријатељи су знали да му је читање хоби и да томе посвећује доста времена. Знали су да, поред књига на српском језику, чита и оне на енглеском и холандском, језицима које такође познаје и говори.

Суграђани у овој варошици нису знали да се овај скромни и тихи младић бави и писањем све до освајања прве награде за најбољу причу "Звонимир Шубић" у Сребреници.

Он у свом опусу има десетине написаних и још више започетих прича и прикупљеног материјала за њихово завршавање.

На помолу је и завршетак писања првог романа.

Иво прича да је писао "за себе, из хобија" и није учествовао на литерарним конкурсима нити настојао да објави књигу иако је имао завидан број написаних прича.

Прво учешће на књижевном конкурсу било му је у родном граду, гдје је освојио прву награду за причу и након тога почиње да шаље своје радове на конкурсе, а објављена му је и прича под насловом "Пола човјека" у Збирци прича "Љубав у мом срцу" настала у ауторском студију креативног писања доктора Дарка Тадића.

Затечене књиге побудиле интересовање за читање

Иво је рођен 1986. године у Сребреници. Дио дјетињства у ратним годинама провео је у избјеглиштву. Завршио је угоститељску школу и занимање му је кувар. Запослен је и ради куварски посао у породичном ресторану.

Мајстор је за јела и приче, али његове приче немају везе са кулинарством и угоститељством.

У раној младости бавио се музиком, али је увијек волио писати и за литерарне саставе у школи редовно је добијао високе оцјене.

Истиче да су након избјеглиштва и повратка у Сребреницу уселили у неку кућу са богатом библиотеком, која га је заинтересовала и утицала да заволи читање.

Музика и читање били су му опсесија. Тек 2018. године, на наговор друга, пјесника из овог мјеста Марка Миловановића Маруна, са којим је понекад разговарао о књижевности и неким прочитаним књигама, почео је да пише.

"Прије тога понешто сам записивао, правио неке забиљешке, али то нисам уобличавао и није имало неку форму. Послушао сам Маруна и постао сам заљубљеник писања. Свакодневно пишем. Једино, уколико наиђем на неку занимљиву књигу, дешава се да `прескочим` неки дан и не пишем док ту књигу прочитам", прича Андрић.

Већ располаже са већим бројем написаних прича и планира да на прољеће објави прву књигу.

При крају писање првог романа

Осим прича, Иво се прихватио и још сложенијег посла и пише први роман. Очекује да ће до прољећа завршити писање и да ће роман бити припремљен за објављивање.

Каже да је почео редовно да прати књижевне конкурсе и да шаље приче. Жели да обезбиједи средстава за штампање прве књиге. Истиче да га је прва књижевна награда подстакла и мотивисала на преданији рад будући да је потврдила квалитет тога што ствара.

"Ова награда у Лесковцу ми је изузетно драга и значајна јер је то потврда квалитета мог писања, а и непристрасности жирија, који ми је додијелио прву награду у Сребреници као и вриједности и књижевне награде `Звонимир Шубић` и манифестације `Стопама Луке Милованова Георгијевића` коју успјешно организује сребреничка `Просвјета`", истиче Иво.

Слободно вријеме и викенде користи за писање

Говорећи о свом куварском, односно угоститељском позиву и писању Иво је испричао и једну занимљивост. "Након добијања прве награде за причу, гости су то сазнали. Не знајући о каквим причама се ради, једном приликом мало расположенији гости тражили су да им испричам нешто занимљиво мислећи да ја препричавам догодовштине из угоститељства", прича овај мајстор јела и приче.

Иво каже да се озбиљније посветио књижевности након добијања прве награде, да више чита, а слободно вријеме и викенде користи за писање.

"Идеје настају случајно, у тренутку, без посебног повода и мотива и прича се развија и шири без посебног повода и мотива", појашњава Иво.

Каже да је награђена прича "На ливади Вивалди" уствари кратки осврт /омаж/ на умјетност старих мајстора, дунђера из подручја Осата у сребреничкој општини, које је модерна технологија и материјали који се користе у грађевинарству оставила без посла и занимања.

Награда га је обрадовала и дала ново надахнуће, инспирацију и стваралачки подстиацај.

"Можда ћу једном послати рад на конкурс потписан пуним именом као шифром да се увјерим како ће жири реаговати када прочита "шифру" Иво Андрић“, наговјештава Иво.

Према његовим ријечима све мање времена има за друге активности и музику од када се озбиљније посветио писању.

"Посвећен сам писању и док стварам вријеме неосјетно пролази", каже овај врсни кувар који је заљубљен у књижевност и који већи дио својих примања издваја за куповину књига и обогаћивање приватне библиотеке.

Књижевни критичари оцјењују да су његове приче надреалистичке, али да имају изузетну фабулу која одсликава и реалност, те да се са интересовањем очекује први роман овог ствараоца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.