Соња Арсић Вукомановић о дјелу “Како сам заволела своје име”: Књига побједник над интернетом

Илијана Божић
Соња Арсић Вукомановић о дјелу “Како сам заволела своје име”: Књига побједник над интернетом

БАЊАЛУКА - Речи између корица су увек биле нешто што ми је уносило велику радост, узбуђење и највеће задовољство. Свет исписан унутар неке књиге је за мене најбогатији и најживљи свет.

Ријечи су књижевнице Соње Арсић Вукомановић чији је рукопис “Како сам заволела своје име” освојио награду “Совица” за најбољу необјављену књигу за дјецу, коју традиционално додјељује Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево. Ово је уједно и њен први роман.

Говорећи за “Глас Српске” о овом дјелу Соња Арсић Вукомановић је казала да се нада да ће се књига допасти младим читаоцима, те да ће се у њој пронаћи.

- Писана је из перспективе девојчице тинејџерке и мислим да је тај део, где онај ко чита може да се идентификује, битан аспект литературе за младе. Пишући га, пред очима сам имала своју децу, и замишљала сам шта је то што би они волели да читају. Можда сам погрешила, али можда и нисам. То ће свакако млади читаоци знати ако се одлуче да прочитају књигу - објаснила је она.

Додала је да сматра да вриједи ризиковати и латити се романа који ће читаоце насмијати и подсјетити на то како је живот лијеп и пун изненађења.

- Такође, можда ће их  мало и подучити животу, али то подучавање ће бити фино и ненаметљиво, јер млади не воле да им неко “соли памет” - рекла је Арсић Вукомановић.

Како је казала роман има аутобиографских елемената, али није потпуно аутобиографски.

- Водиља ми је била идеја да од обичног живота направим необичан, и да покажем да све што нам се дешава може да се стави на папир и да се овековечи и запише. Али и да све што се десило има свој разлог зашто се десило. Писала сам га својој деци, такође, да прочитају бар нешто, јер можда ће им бити глупо да кажу да је и мамина књига досадна - испричала је она.

Нагласила је да је дјеци данас доступно много тога, да су им све информације на клик, али да ипак вјерује да књиге долазе до читалаца у свим временима, те да је књига побједник над интернетом и друштвеним мрежама.

- Можда је то моје усамљено идеалистичко уверење, али мислим да добрим утицајем може пуно тога да се учини. Много значи савет наставника матерњег језика ученицима шта да читају, као и стално понављање да се култура говора негује читањем. То је можда досадно, али је тачно, а као наставник српског језика и књижевности то покушавам и радим - рекла је Арсић Вукомановић.

Додала је да је изазовно писати за све узрасте, те да и поред много садржаја који се дјеци нуде, до оних правих  могу да дођу само уз помоћ доброг вођења и инструкција, те да су одрасли ту да их усмјере.

Говорећи о награди “Совица” нагласила је да јој ово признање значи много јер јој је то прва награда, али и зато што ће захваљујући “Совици” њен роман доћи до читалаца.

Десанка Максимовић

У разговору за наш лист Соња Арсић Вукомановић је испричала како је љубав према књигама и писцима развила захваљујући баки Јованки.

- Она ми је читала “Антологију новије српске лирике”, песме Десанке Максимовић и причала ми о сусретима са писцима на Сајму књига у Београду. Такође, учитељица Олгица је код мене препознала та читалачка интересовања и усмерила ме да похађам литерарну секцију. Један од најбитнијих дана у детињству ми је био кад је нашу школу, поводом Дана школе, посетила Десанка Максимовић. Тад сам видела праву живу књижевницу, не само фотографију из читанке - испричала је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана