Слободан Накарада: Изложбу "Чистач" Марине Абрамович видјело 62.000 људи

Tanjug
Слободан Накарада: Изложбу "Чистач" Марине Абрамович видјело 62.000 људи

Ретроспективна изложба "Чистач" Марине Абрамович остварила је велики успјех и представља најзначајнији догађај након поновног отварања музеја, казао је Слободан Накарада, директор Музеја Савремене уметности у Београду на конференцији за новинаре.

Према његовим ријечима изложбу "Чистач" је Њујорк Тајмс изабрао за једну од 28 изложби које се морају видјети у 2019. години.

"Укупно 1728 чланака је написано о тој изложби...Наши гости су биле екипе из најзначајнијих телевизија са простора некадашње Југославије. На отварање изложбе су дошли директори и кустоси неких од најзначајнијих музеја у свету. Посетило нас 20 делегација из света", казао је Накарада.

Он напомиње да су прије отварања изложбе кружиле приче да њена продукција кошта милион и по евра.

"Потрошили смо мање...Поносан сам на тим музеја који успео да уштеди 200 хиљада евра, тако да је изложба коштала милион и 300 хиљада евра. На свим изложбама које су код нас постављене у 2019. години МСУ је имао рекордан број посета. Око сто хиљада посетилаца је погледало неки од програма у нашем музеју, а до данашњег дана скоро 62 хиљаде људи је видело изложбу ''Чистач''. Изложба се затвара за недељу дана и верујем да ће до тада број посетилаца да се попне на 70 хиљада што је свакако изузетан резултат", казао је Накарада.

Како каже, Музеју савремене уметности недостаје зграда 21. вијека.

"Заслужили смо још један модеран објекат у музејском комплексу. Тако бисмо имали и место за сталну поставку, али и простор за постављање изложби. Последњег дана изложбе ''Чистач'', 20. јануара, МСУ ће радити до 22 сата, а публика ће бити у прилици да види уживо извођење неколико перформанса. Улаз је бесплатан", казао је Накарада.

Директор МСУ је напоменуо да ће послије изложбе "Чистач" МСУ још неко вријеме бити затворен, а већ у марту тим музеја очекују нови изазови.

Говорећи о буџету за 2020. годину Накарада је рекао да има утисак како се кажњавају институције културе у Србији које добро раде.

"За осигурање изложби у 2020. години смо из буџета добили нула динара.То показује однос према нама као институцији. Са друге стране смо успели да одржимо аутентичност ове институције пре свега кроз програме. Успели смо да направимо профит. Од изложбе Марине Абрамович зарадили смо 18 милиона динара", казао је Накарада и додао да су институције културе у Србији ове године вратиле 300 милиона динара.

Каже да МСУ има високу искоришћеност буџета од 92 процента, те додаје да неколико институција у Србији функционише на светском нивоу попут Београдске филхармоније, али да се догађа да се такве институције већ у наредном кораку "буџетски заустављају".

За њега, иначе, нема дилеме да је један од највећих проблема функционисања музеја недостатак кадрова.

"Предочио сам Министарству културе и информисања да ће на крају МСУ водити техничке службе. Кустоси полако одлазе. Међу њима је и Дејан Сретеновић који се из Србије сели у Шведску", казао је Накарада и додао да Музеј савремене уметности практично нема Управни одбор, јер, подсјећа, сликар Владимир Величковић је умро, а Аја Јунг је дала оставку на чланство.

Остала су само два члана, а УО је, примјећује, веома важно тијело за МСУ.

"Дуже од пола године немамо функционални Управи одбор и то је велики проблем", навео је је Накарада.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана