Слике Велимира Илишевића изложене у галерији “Сретен Стојановић” у Приједору: Повратак суштини симбол развоја

Поставка обухвата радове који носе називе као што су “Дрво”, “Пањ”, “На кори”, “Pawored”, а слике су настајале у протеклих девет мјесеци и представљају својеврсни заокрет у његовом раду.

- Ово је серија слика малог формата која резимира Илишевићева досадашња промишљања о сликарству, док избор мотива, као што је коријење и гранчице дрвета који симболизују развој, указује на његова будућа достигнућа. Коријење у наративу раста је сидриште умјетности које омогућава његов даљи напредак. Тек ширењем коријења изван матичне земље он се препознаје као умјетник - наводи Жељка Јунгић у кратком осврту на Илишевићеву поставку.

Велимир Илишевић умјетник је чији радови су излагани у бројним галеријама и установама у Београду, Новом Саду, Бањалуци, Требињу, Приједору, Љубљани и другим европским градовима. Активни је члан удружења “Visarte” у Швајцарској. Живи и ради у Швајцарској и Њемачкој.

Изложбу у Приједору, која ће бити отворена до 24. марта, отворио је Милан Кнежевић, чија породица је помогла у њеној реализацији, али и у уређењу саме галерије. Сам Илишевић је истакао да је Приједор град културе те да је то нешто што је потребно његовати.

- Политика не смије диктирати културна дешавања, али мора давати средства за слободан и несметан рад културних установа. Галерија “Сретен Стојановић” је за свега неколико дана доведена до изгледа којим би била поносна свака културна метропола - навео је он.

Говорећи о радовима обухваћеним изложбом “Уочљиво коријење” ликовни критичар Маријан Муњиза у свом приказу вратио се причи о самој суштини у цјелокупној умјетности, наглашавајући да је умјетност одувијек била потрага за сликом те да се Илишевић са страшћу прихватио тог задатка, вођен својим умјетничким поривима и, како Муњиза наводи, “запосједнут својим демонима”.

- Завичај човјека некада ограничен на непосредно окружење сада се претворио у глобализам и космополитизам, сада је цијели свијет постао наш завичај. Илишевић је одлучно одбацио задатак да своју слику гради на основу бескрајног мноштва које нас окружује, које нас својим присуством дезоријентише и нуди се као “нови завичај” у којем више не можемо пронаћи своје мјесто док нам га други не одреде. Умјесто тога да ослушкујући трендове, тенденције и законе понуде и потражње, комерцијализоване хиперпродукције “умјетности” слиједи и покорава се овом “Златном телету”, он бира оно прво, изворно из “старог завичаја” - човјека и враћа се коријенима - објашњава Муњиза.

Стварајући поставку, сматра Муњиза, Илишевић је добио дјела која су из њега самог оживљена и видљива у стварности.

- Пред нама се налазе свакодневни предмети, које Илишевић маестрално поставља у први план, дајући им “повлаштен” статус. Овај поступак који од предметности преко стварности доводи свој предмет до симбола. Симболизам је резултат унутрашњег и најличнијег промишљања умјетника и нема за сврху да такву симболику претенциозно наметне као општу. Готово изгубљена способност рецентне умјетничке праксе да остварује дјела која могу бити повезана са традицијом, тај намјерни раскид је још један примјер како губимо оно што умјетности по дефиницији припада и примјер раскоријењености. У промишљеној композиционој структури слике су “неуоквирене”, као и њихов “предложак” - природа - додао је он и напоменуо да је у претходном стваралачком периоду Илишевић користио велики формат, а да је прелаз на мањи формат радова интимнији и тиши.

Изложба ће у априлу бити представљена у Београду и Берлину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.