Сјећање на сликара Клода Монеа који је рођен прије 180 година: Творац искрене љепоте ухваћеног тренутка

Умјетници различитих периода остављали су своје трагове, сачуване на дјелима која сада красе зидове музеја, галерија и дио су приватних колекција. Клод Моне је један од великана које вријеме памти и чије слике су, чини се, увијек актуелне и мимо књига и контекста историје умјетности. Друштвене мреже овог доба и дигитализација донијели су нешто другачији увид у умјетност, те је тако, за оне који не могу да виде слике уживо, направљен прегршт начина за увид у дјела многих сликара, па самим тим и Монеа, чији радови имају огроман значај у историји умјетности.

Сликар који је доживљаје ведрине дана, природе, неба, воде, цвијећа и облака оживљавао својим личним утисцима, донио је ту ведрину сликарству уносећи посебност у саму технику стварања.

Читавог живота сликао је пејзаже своје домовине Француске, а инспирацију и полет добијао је спознавањем хармоније којој је тежио. Снагу је видио у ухваћеним тренуцима, зато је најчешће сликао напољу, за разлику од већине других сликара, а након успјеха и добрих утисака посматрача само је добио још већу полетност и инспирацију за рад. Свјеж ваздух, сунце и зеленило били су покретачка енергија сликарства, од чега су настале серије и серије водених локвања, мостова, сцена из градског живота модерног Париза и мали моменти идиле ухваћени на селима, у чистини природе.

- Моне, који вјешто освјежава сликарски амбијент без форсирања и прокламовања, мајстор је стила сувише површно сматраног “лаким”: тај стил се допада другима, није проблематичан, доноси рекордну зараду и ствара редове посјетилаца на изложбама, а у суштини није ни превише смио да би био копиран и имитиран. Све је код њега стварно и лијепо. Постоји, међутим, и други Моне, подједнако велики као и свијетли сликар импресионистичког прољећа. Он је отријежњен и усамљен умјетник који јасно примјећује како импресионизам иде силазном путањом: нерадо учествује на све истрошенијим групним изложбама и одлази из Париза да би лутао по пољима с пластовима, дуж вјетровитих норманских гребена, магловитим обалама Темзе, по тргу испред катедрале у Руану - записао је историчар умјетности Стефано Цуфи у једној биљешци о Монеу и додао да се због окренутости осами Моне као седамдесетогодишњак затворио у своју башту у Живернију, гдје је провео остатак живота.

Моне је преминуо у децембру 1926. године, а иза себе је оставио стотине радова, међу којима су: “Сврака”, “Тераса у Сент Адресу”, “Ветеј у магли”, “Вече у Венецији”, “Стогови”, “Руанска катедрала”, “Локвањи”, “Ириси” и друге.

“Сврака” (1869)

Слика “Сврака” припада серијалу зимских слика које је створио Моне, а завршио ју је 1869. године. На овој слици приказан је један од примјера сликања обојених сјенки, које ће касније бити повезане с импресионизмом.

Слика приказује сњежни пејзаж на сунцу. На средини је ограда прекривена снијегом, а на огради сврака.

Слика је изложена у музеју Орсеј у Паризу, а критичари је сматрају једним од најбољих зимских пејзажа које је Моне насликао, те да само дјело представља метафору спокоја и мира.

“Импресија - излазак сунца” (1872)

“Импресија - излазак сунца” је дјело које је настало 1872. године, а 1874. је изложено на изложби која је касније постала позната под именом “Изложба импресиониста”, а многи сматрају и да је име ове слике заслужно за сам назив импресионистичког покрета.

Раније је термин импресионизам коришћен за опис утицаја природних сцена на сликара и утицаја слике на посматрача, а термин импресија за опис слике која остављала такав утисак.

Слика је изложена у музеју “Мармотан Моне” у Паризу.

“Умјетникова башта у Живернију” (1900)

Слика “Умјетникова башта у Живернију” једна је од многих које је Моне насликао, а која представља дјелић простора на којем је живио и гдје је стварао. Слика из 1900. године приказује кутак испуњен цвијећем у којем доминирају љубичасте перунике и дрвеће. У даљини се виде обриси Монеове куће.

Слике које су сличне овима настајале су 1887. и 1900. године, а саму башту у којој је проводио већину времена овај сликар гајио је од 1883. године па до краја свог живота.

“Локвањи” (1916)

“Локвањи” је име серије радова Клода Монеа коју чини око 250 слика. Многи од њих налазе се у свјетским музејима, а настајали су на основу природе у његовој башти у Живернију.

Радови су настајали, оквирно, у периоду од 1896. до 1926. године, а већином носе слична имена, с варијацијама везаним за доба дана и величину ухваћеног тренутка, а поједини су насликани заједно са врбама и другим цвијећем у башти са мостовима.

“Локвањи” настали 1916. године налазе се у музеју у Токију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.