Ружица Панић, сликарка, за “Глас Српске”: Трпеза љубави према умјетности храни душу

Илијана Божић
Ружица Панић, сликарка, за “Глас Српске”: Трпеза љубави према умјетности храни душу

БАЊАЛУКА - Сликање је мој позив којег сам у раним годинама постала свјесна и то се није могло промијенити касније, када су ме упозоравали да то баш није прави избор занимања за наше поднебље.

Казала је то у разговору за “Глас Српске” сликарка Ружица Панић, која је дипломирала на Академији умјетности у Бањалуци у класи проф. Весе Совиља 2011. године, а чији су радови изложени у “Галерији Плус”. Она је нагласила да је остала при свом одабиру и наставила да ствара, с надом и одлучношћу да покуша утицати на поднебље у којем  се родила, те да заједно са осталим умјетницима пружи душевну храну онима којима је потребна.

- Прву професионалну самосталну изложбу сам имала на трећој години студија, а касније, вођена жељом да публици приближим свој рад, 2018. организујем другу самосталну изложбу, у бањалучком кафићу “Јоко”, гдје сам имала дивну интеракцију и дијалог са публиком - истакла је Панићева и додала да је радује када код публике препозна интересовање и “глад” за културно-умјетничким дешавањима.

Нагласила је да имамо много умјетника који позивају публику у галеријске просторе, те да је одлучила да своју умјетност представи у простору у којем се публика осјећа најудобније.

- Желим да им приближим свој рад на нивоу нечега што би требало да буде наша свакодневица. Култура и умјетност би требало да буду дио наше свакодневице, а не мистификовани предмети који припадају свима осим онима којима су најпотребнији - објаснила је Панићева.

На њеним сликама доминирају портрети женских ликова за које је истакла да представљају симбол њежности, разумијевања, прихватања разлика и њиховог поштовања.

- Оне представљају женски принцип, мајку природу и сву енергију стварања у нама и око нас. Сликам их у нади да ће у посматрачу успјешно пробудити управо такве животне вриједности. Оне су готово увијек у уској вези са природом, која нам носи мир и спокој у временима када је управо то оно што нам је најпотребније, а чега се ријетко сјетимо. За мене је симбол природе директна веза са нашим прецима, који су живјели у складу са њом, веза са нашим коријенима који су симбол из природе - навела је Панићева.

Примјетно је да су на неким сликама женске очи затворене, а умјетница је објаснила да је то зато што се оне воде својим осјећајима и интуицијом, која је јача и изоштренија када се искључе вањски фактори који нас ометају.

- Затварањем очију враћамо се себи. Сви смо повезани и ту везу треба његовати. Моје слике су ту да нас свакодневно на то подсјете. Боје су ту да на суптилан начин потцртају поруку коју носе ликови и која на подсвјесном нивоу остаје уз нас. То су нијансе зелене као одраз природе, њежне нијансе розе као симбол женске путености и плава као свјежина и ново рађање - испричала је Панићева.

Инспирацију за рад проналази у себи, у природи и у другим инспиративним снажним женским ликовима којима је окружена у свакодневном животу. Сматра да ће се културно-умјетничка сцена у Српској временом развијати, јер смо релативно млада држава.

- Имамо Академију умјетности која доприноси свјежим умјетничким талентима за које се надам, и вјерујем, да су спремни да допринесу развоју умјетничке сцене. Простори који се пружају, не пружају се само умјетницима, него свима нама, као трпеза љубави према умјетности и култури која нам је потребна да нахранимо душу - казала је Панићева.

Додала је да када сви колективно будемо свјеснији те чињенице и те “глади” наших душа, тада ћемо имати и културно-умјетничку сцену и више простора за излагање, те да до тада треба ући на сва врата која се отворе умјетности и излагати на свим мјестима без претенциозних очекивања.

- Умјетност је довољно дуго била статусни симбол, данас је ту да буде храна за душу и подршка у настојању да живимо бољи и племенитији живот. Сликање испуњава сваки мој дан и рад је увијек присутан, био то умни рад на идејама или сам чин сликања. Надам се да ћу у неком наредном периоду бити у прилици да организујем нову самосталну изложбу, јер то је оно што мом раду даје смисао - образложила је Панићева.

Поручила је да вјеру у свој рад треба чувати и бранити од свих, и вањских и унутрашњих, саботирања, те да је најбитније остати свој, а плодови таквог рада ће сигурно доћи.

“Попарт” маркет

Панићева је истакла да је поносна што је дио организацијског тима “ПопАрт” маркета, јер желе да публици омогуће контакт са ауторима.

- Циљ је да направимо мост и приближимо публику и ствараоце једне другима, посебно у вријеме дигитализације свега, па и умјетности. Тај осјећај када својим очима видите и рукама додирнете нешто што је неко стварао не може се поредити са доживљајем истог производа преко фотографије. Зато је “ПопАрт” маркет важан, јер имате прилику да пружите подршку најбољим креативцима које наш град нуди - рекла је Панићева.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана