Роман „Дивље гуске” Јулијане Адамовић промовисан у Бањалуци: Искрен и носталгичан поглед на прошлост

М.М.
Роман „Дивље гуске” Јулијане Адамовић промовисан у Бањалуци: Искрен и носталгичан поглед на прошлост

БАЊАЛУКА – Сви љубитељи писане ријечи, радознали читаоци или они који су већ упознати с радом Јулијане Адамовић, имали су прилику да вечерас у црвеном салону Банског двора уживају у представљању њеног романа „Дивље гуске”.

Разговор са ауторком водила је Вања Шушњар- Чанковић, а Адамовићева је овом приликом присутнима подробније приближила своје дјело, које представља један искрен, носталгичан и огољен поглед на прошлост, живот и  дјетињство.

Како је сама ауторка нагласила, у роману је приказан један период седамдесетих година прошлог вијека,  а намјера јој је била да пружи прилику читаоцу да се, на основу макар и најситнијег детаља, повеже са дјелом.

- Покушала сам да демистификујем период социјализма који је, са данашње перспективе митологизован. Једни тврде да је то било идеално вријеме, кад су текли мед и млијеко, док други тврде да су једва извукли живу главу. Хтјјела сам мало да покажем живот тог периода, из једне одређене средине, односно, једне руралне и сиромашне социјалне заједнице. Хтјела сам да покажем да није било баш онако како се прича, да су постојали људи који су тешко живјели, и да је то било вријеме, које је било и вријеме просперитета, али и вријеме неслободе и неких других негативности. Важно је да о томе причамо онако како заиста јесте било, а не како смо ми селективно запамтили. Радња романа смјештена  је у Бачку, у неименовано село. Намјера ми је била да пружим прилику читаоцу да се он поистовјети с тим мјестом без обзира на то одакле је - рекла је Адамовићева.

Када је ријеч о односу фикције и стварности, Адамовићева је нагласила да сваки роман има аутобиографских и стварних ликова, без обзира на то да ли се ради о неком личном искуству или је то фикција у коју писац мора да унесе себе.

- Морате да користите материјал са којим сте се суочавали више у ближој или даљој прошлости. „Дивље гуске” су добрим дијелом аутобиографске, с тим да, наравно, неке ствари су драматизоване до високог нивоа, а нису биле такве. Неке ствари су згуснуте у годину дана, а дешавале су се у ширем раздобљу, неки ликови су постојали, неки су измишљени, док су неки састављени из више ликова – казала је Адамовићева и додала да је наслов „Дивље гуске” првобитно био само радни назив дјела, те је на крају то тако остало, због симболике.

Како је навела, роман је требало да буде знатно већег обима, али је на крају одустала од те идеје, а овај дио, који оставља отворен простор за наставак се највише односио на замишљени крај наративне линије у којој умире једна од бака из првог романа и гдје долази до помирења мајке и кћерке.

- То је слика која ме је асоцирала на ситуацију коју описујем у овом роману. То је када се једна гуска разболи, буде рањена или буде на самрти, она не остаје сама, него са њом остану двије друге гуске из јата, све док она не угине, а оне настављају свој пут. То је била симболика „Дивљих гусака” – додаје књижевница.

Разговор са ауторком настао је у сарадњи са Удружењем за промоцију и популаризацију књижевности „Императив”.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана