Прва додјела "Добричиног прстена"

Милутиновоћ важи за највећег српског романтичарског позоришног глумца, изузетног гласа и ријетког темперамента.

Као првак Драме националног театра више од пола вијека са огромним успјехом играо је низ улога из класичног позоришног репертоара и најзначајније ликове из националног репертоара.

У Београд је дошао 1898. године на позив управника Народног позоришта Бранислава Нушића.

Захваљујући ријетком умјетничком темпераменту, свом изгледу и гласу, играо је херојске и романтичне улоге у позоришту, које су му донијеле велико поштовање и популарност.

Глумио је Ромеа, Дон Карлоса, Отела, Уријела, Хајдук Вељка, Максима Црнојевића, Цара Душана...

Као знак изузетног признања поводом 40. годишњице умјетничког рада, Удружење глумаца додијелило му је "Златни прстен" на прослави у Народном позоришту у Београду, након представе "Млетачки трговац" у којој је Добрица тумачио лик Шајлока.

Послије поздравног говора управника Бране Војиновића, који му је том приликом предао и Орден Светог Саве, требало је да предсједник Удружења глумаца Божа Николић, првак Драме уручи и "Прстен".

Међутим, израда "Прстена" је закаснила, јер рељефи из Италије нису стигли на вријеме, па је уручење обављено нешто касније.

Прстен је израдио београдски краљевски јувелир Милан Т. Стефановић. Био је тежак 44 грама, од осамнаестокаратног злата, на предњој страни имао је рељеф Добрице Милутиновића, а са бочних су били рељефи глумца у улогама које су га прославиле - Шајлока у Шекспировом "Млетачком трговцу" и Орлића у истоименом Ростановом дјелу.

Изгубљен, а затим под мистериозним околностима пронађен, оригинал "Добричиног прстена" чува се у трезору Музеја позоришне умјетности у Београду.

Од 1980. године "Добричин прстен" у Србији се додјељује као највеће признање глумцу за животно дјело.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.