Промовисана књига о добојском умјетнику Драги Хандановићу

Срна
Промовисана књига о добојском умјетнику Драги Хандановићу

ДОБОЈ - У Добоју је вечерас представљена књига “Драго Хандановић, 60 година умјетничког обликовања” аутора Љубомира Каишаревића, која предстваља биографско дјело о стваралачком опусу и раду познатог добојског вајара и умјетника, те документовано одсликава и ликовно-умјетничку сцену Добоја и регије у задњих шест деценија.

Каишаревић је рекао новинарима да је књига хроника културних збивања у Добоју и његовој околини, након што је 1961. године Хандановић завршио Педагошку академију - група Ликовна умјетност.

“Књига је настајала три године. Користио сам највише као грађу његову пребогату архиву. Хандановић је педантан човјек, скупљао је све документе, писане трагове, каталоге, плакате о свом раду које је слагао у атеље”, изјавио је Каишаревић.

Он је за Хандановића рекао да је умјетник са огромном енергијом и позитивним размишљањем, чији радови и скулптуре осим Добоја обогаћују Брод, Дервенту, Станаре, Маглај, Грачаницу и друге локалне заједнице.

Рецензент књиге Драган Мићић рекао је да је књига осим широј читалачкој публици намијењена и умјетничкој критици “која ће сада имати више него довољно материјала да са стручног аспекта критички сагледа укупно ставаралаштво чувеног, али скромног добојског вајара”.

Он је књигу описао као културолошко-документарно штиво чију је композициону структуру приређивач комбиновао проблемско-тематски и историјско-хронолошки.

“Рукопис је подијељен на осам тематских цјелина. Поједине тематске цјелине даље се дијеле на уже структуралне јединице исписане према временском редослиједу, углавном по годинама, тако да се у оквиру сваког сегмента разнорсног спектра умјетничког стваралаштва Хандановића може пратити еволуција његовог ауторског израза”, навео је Мићић.

Рецензент књиге Војо Чакаревић нагласио је да је ријеч о вишеструко награђиваном умјетнику који своје радове није продавао, него је дјела завјештао граду Добоју.

Чакаревић је додао да ће та дјела Хандановићу у част бити изложена у добојском Регионалном музеју, који ће за ту намјену бити просторно дограђен.

Он је навео да је Хандановић аутор “Керамичке јабуке”, која је више од двије деценије препознатљив симбол Добоја.

Драго Хандановић за себе је рекао да још није уморан за умјетнички рад.

“Ја сада радим на изложби за Галерију жКолегијум артистикумж. Радим форме космонаута и то су стилизоване форме”, додао је Хандановић.

Драго Хандановић рођен је 11. априла 1939. године у Острошцу код Коњица. Члан је Међународне академије за керамику АИСА и Удружења ликовних умјетника и примијењених умјетника Републике Српске.

Од 1961. године реализовао је више десетина споменика и скулптура које су постављене на јавним мјестима.

Хандановић се послије завршене Педагошке академије - група Ликовна умјетност 1961. године запослио у добојској гимназији као наставник Историје умјетности и у Столарској мајсторској школи као наставник Перспективе и Нацртне геометрије.

Упоредо са педагошким радом у основном школи основао је прву групу младих вајара при Радничком универзитету у Добоју. У том атељеу формиране су двије значајне умјетничке личности Јадранко Дурмић и Бранислав Вишт.

Хандановић је са Павлом Станишићем и Есом Кресо 1971. године основао Седамнаестоаприлски ликовни салон и 1971. године Умјетничку галерију.

Од 1989. до 1992. предавао је Керамичко обликовање и Технологију на Керамичком одсјеку у Школи за примијењену умјетност у Сарајеву.

Од 1992. до 2000. године радио је као дизајнер у Творници намјештаја “Ентеријер” у Добоју.

На иницијативу тадашњег директора Центра за културу и образовање Јованке Стојчиновић Николић, Хандановић је са Браниславом Виштом оснивају Добојски ликовни салон.

Од 2000. године је ликовни сарадник у Умјетничкој галерији Центра за културу и образовање у Добоју.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана