Признање за храброст и књижевну оштрину: Ко је Ани Ерно, добитница Нобелове награде

Највећом наградом у свијету литературе француска ауторка је овјенчана за храброст и клиничку оштрину којом разоткрива коријене, отуђења и колективна ограничења личног сјећања, навели су, између осталог, у образложењу чланови Шведске академије.

Позната умјетница је неколико пута била номинована, али је ове године побиједила и фаворизоване ауторе као што су Салман Рушди и Мишел Улбек, којима су даване највеће шансе.

Рођена је 1940. у градићу Ивто у Нормандији, гдје су њени родитељи имали продавницу и кафе. Рано је створила препознатљиви књижевни свијет и важи за једног од најзначајнијих француских и европских писаца на размеђи миленијума. Критичари покушавају да њено писање дефинишу, најчешће користећи ријеч аутобиографско. На француској књижевној сцени је дебитовала романом „Очишћени“ 1974. године, а први велики искорак направила је романом „Мушко мјесто“ 1983. Један од њених најуспјешнијих романа је „Догађај“ из 2000, који се у првом лицу бави илегалним абортусом 23-годишње приповједачице. Како је Ерно изјавила раније, писање је политички чин који нам отвара очи за друштвену неједнакост. У ту сврху користи језик као, како га она назива, „нож“ да поцијепа вео маште.

Како наводе у образложењу, њен пут до ауторства био је дуг и мукотрпан. Досљедно и из различитих углова Ерно испитује живот обиљежен јаким разликама у погледу пола, језика и класе. Написала је више од 30 књижевних дјела, а на српски су преведене њене књиге „Нисам изашла из своје ноћи“, „Мјесто под сунцем“, „Једноставна страст“, те „Догађај“. Била је гост Београда 1997. а њена дјела, прожета аутобиографским елементима и темама свакодневице, обиљежава и преиспитивање односа, те преплитање маште и стварности.

Ани Ерно изјавила је да је ово признање велика част и велика одговорност, преноси шведска јавна телевизија СВТ.

- Све што сам написала потиче из мог животног искуства, из оног што сам проживјела, из свега што и даље проживљавам. У том смислу, поријекло и тематика моје литературе јесу аутобиографски. Ипак, није ми циљ да пишем о себи, ни да описујем сопствени живот. Служим се својим животом и оним што ми се десило, као друштвеном бићу, као жена, користим га као поље за истраживање да бих на свјетлост дана изнијела одређену истину - рекла је Ерно  у интервју за „НИН“ прије неколико година.

Прошле године Нобела за књижевност добио је Абдулразак Гурна, а награда подразумијева златну медаљу и новчану надокнаду у износу од десет милиона шведских круна, што је нешто више од милион долара. Церемонија уручења награда је 10. децембра, на дан смрти Алфреда Нобела.

- Одлука да Нобелова награда за књижевност припадне Ани Ерно не може бити доживљена као изненађење јер је реч о познатој, превођеној књижевници са великом књижевном каријером - оцијенио је  писац и књижевни критичар Гојко Божовић.

Напомиње да је Ерно је прије неколико година била у најужем избору за међународну „Букерову награду“, а и неколико година се помиње као могућа добитница Нобела.

-За многе читаоце код нас она ће у значајној мери бити изненађење зато што није у тој мери позната као оглашени светски писци који се из године у годину помињу као озбиљни кандидати за Нобела, попут Људмиле Улицкаје, Давида Гросмама, Пола Остера... -  рекао је Божовић.

Прочитавши најпажљивије „Једоставну страст“, Божовић примјећује да је то „у много чему аутобиографска књижевност, врло сажета и прецизна у изразу, са сталним претапањем чињеница и имагинације“.
-У споју свега тога се обликује судбина човека у историји, пре свега жене -  додао је Божовић

Уредник и власник издавачке куће „Архипелаг“ је истакао да је занимљиво да су у првих 20 година овог вијека три француска аутора добила Нобела - Патрик Модијано, Жан Мари Леклезијо и сада Ерно.

-Судећи по томе могло би се закључити да је ово велики период француске књижевности. Право питање за читаоце је да ли ће имати такав утисак? Мени се чини да је имала бољих епоха од ове - признао је Божовић.

Према његовим ријечима, Нобелова награда за књижевност Ерно је „позив да још више пратимо француску књижевност“.

Историја

Нобелова награда за књижевност први пут је додијељена 1901. када је побједник био Сили Придом. До сада ју је добило 118 књижевника, од чега су 102 лауреата били мушкарци. Најмлађи је био Џозеф Радјард Киплинг, који је те 1907. имао 41 годину, а најстарија је била Дорис Киплинг, којој је било 88 година када је овјенчана Нобелом. Само двојица добитника одбили су ово признање и то Борис Пастернак и Жан-Пол Сартр.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.