Преминуо идејни творац Студентског позоришта Бањалука

Његови посмртни остаци биће кремирани у Загребу на гробљу "Гај Урни“, а према његовој посљедњој жељи урна ће бити похрањена на гробљу "Козала“ у Ријеци, у кругу најближих, док ће комеморација у договору са члановима Ликотине породице бити одржана у августу и у Бањалуци.

Рођен је 8. марта 1944. године у Аранђеловцу, као Живомир Личанин. Као глумац аматер пријавио се 1959. године на аудицију у “Аматерско позориште" у Приједору. Рецитовао је револуционарну пјесму Изета Сарајлића и био одмах примљен. Тако је његова глумачка каријера почела са представом Милана Беговића "Пустолов пред вратима" за коју је тада приједорски аматерски театар тражио глумце.

Био је и падобранац, те је уписао 612 падобранских скокова. 

Као студент активно је играо у аматерском позоришту "Бранко Крсмановић“ у Београду. Дипломирао је хемију на Природно-математичком факултету у Београду 1970. године.

Први професионални ангажман добио је 1971. године у бањалучком “Народном позоришту Босанске Крајине“ у представи “Господа Глембајеви”. Била је то улога свештеника Силбебрандта. Једну годину радио је као новинар РТВ Сарајево, као дописник из Бањалуке, а затим се поново вратио у Позориште.

У "Народном позоришту Босанске Крајине“ одиграо је преко педесет улога у периоду од 1971. до 1981. године.

Бањалучка публика највише ће га памтити по улогама Ковача у представи "Мистефија Буфо" Мајаковског,  Антипе Зикова у представи "Зикови" Горког и Агатона у нушићевом комаду "Ожалошћена породица". 

Наступао је и на филму, телевизији и радију, а за своја глумачка оставарења добио је много признања: низ глумачких  награда  на позоришном фестивалу у Јајцу, награду Удружења драмских умјетника Босне и Херцеговине, награду "Веселина Маслешу“ коју је додјељивао СИЗ града Бањалуке, а за монодраму “А моја Босна је нешто треће", награђен је "Сребрном колајном" на фестивалу у Земуну 1984. године. 

Након Приједора, Београда и Бањалуке, по препоруци познатог глумца Карла Бурића  добио је позив од директора Драме Ненада Шегвића да се придружи ансамблу ХК "Ивана пл. Зајца" у Ријеци. 

Међу Личаниновим најпознатијим и најхваљенијим ријечким улогама су улога Букарице у “Представи Хамлета у селу Мрдуша Доња”, Глава у “Јаззу” Ивице Буљана и Хаклија у награђиваном “Комшилуку наглавачке”. 

 У пензију је отишао 2008. године.

Осим што је био глумац, био је позорипни педагог  и идејни покретач студентских и алтернативне позоришних сцена. Тако је 19. фебруара 1977. године на Електротехничком факултету у Бањалуци покренуо рад Студентског позоришта Бањалука које егзистира и данас, те додјељуе годишње награде младој глумици или глумцу, а награда носи име Ликота, што је његов надимак.  У бањалучком Студентском позоришту био је активан као редитељ  и режирао је четири представе: "Молим партију да ме прими у своје редове“, "Ариф Тамбурија“, "Ма дара“ и "Змај“, а као супервизор био је ангажован у представи „Црвени кестен“. 

Један од посљедних комада одиграо ја са Аном Бајчић у представи "Смих наш бодулски“ аутора Ива Жица Клачића у "Отвореном казалишту Омишаљ“, 2013. године. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.