Представљена књига "Аматерски филм у Бањалуци"

Срна
Представљена књига "Аматерски филм у Бањалуци"

ПАЛЕ - Књига "Аматерски филм у Бањалуци" аутора Горана Бараћа, која је писани споменик свим кино-аматерима из града на обалама Врбаса и њиховим покретним сликама, представљена је вечерас на Палама.

Бараћ је рекао да је на књизи радио 15 година како би склопио причу о историји аматерског филма у Бањалуци од 1937. до 1990. године, када је кино-аматерски покрет свуда на простору бивше Југославије и престао да постоји.

"Прикупљао сам податке, документе, свједочанства некадашњих кино-аматера, филмове, како бих склопио причу о генези аматерског филма кроз 53 године трајања овог специфичног кинематографског покрета у Бањалуци", рекао је Бараћ новинарима.

Он је навео да су током 53 године бањалучки кино-аматери снимили 183 документарна, експериментална и играна филма, који су врло значајни по томе што су једини репрезенти предратног и ратног снимања аматерских филмова у читавој БиХ.

Према његовим ријечима, једино су бањалучки кино-аматери прије и за вријеме Другог свјетског рата снимали своје филмове, односно користили своје камере за снимање неких важних догађаја које су се у то вријеме дешавали.

Он је напоменуо да аматерски покрет у Бањалуци послије 1990. године није обновљен, те да је он једини представник изворног филмског непрофесионализма у Бањалуци, али и цијелој БиХ.

"Од свега четири књиге на простору бивше Југославије, икада написане о аматерском филму, од којих је једна и моја, сигурно може много помоћи млађим нараштајима јер је аметерски филм потпуно неистражена област киноматографије и значајан сегмент седме умјетности", сматра Бараћ.

Директор Кинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић задовољан је што је објављена једна оваква књига, која уз малу допуну може да буде добра докторска дисертација

Он је истакао да је аматерски филм доживио процват прије и за вријеме Другог свјетског рата.

"Аматерски кино-клубови у БиХ имали су велики значај зато што су изашли велики аутори попут Емира Кустурице, Ћире Мандића, филмски критичари, селектори садашњих великих филмских фестивала. Аматерски филм је аматерски само толико, колико због недовољних средстава да се сниме неки велики играни филмови", објаснио је Лаловић.

Он је додао да је за Кинотеку Републике Српске значајно да је аутор Бараћ поклонио овој установи десет експоната за музеј, те навео да ће, осим својих 150 експоната, имати и камере којима су радили бањалучки кино-аматери, кино-пројектори аматерски и магнетофон за снимање тона за филм.

Професор театрологије и драматург при Филозофском факултету у Источном Сарајеву Раде Симовић истакао је да аутор у књизи потенцира монографију непрофесионалног филма.

"Ту има сјајних филмова. Бараћ је урадио монографију, прихватио се таквог посла да је у архиви провео 1.400 часова да би испеглао филмове, а ради се о 201 филму. То је велики подвиг и тренутно у култури највећи искорак када је у питању издавачка кулура", навео је Симовић.

Књига је промовисана у организацији Кинотеке Републике Српске, у издању Удружење Архивских радника Републике Српске, Архива Републике Српске и Кинотеке Српске.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана