Представа „Ролеркостер“ на Театар фесту „Петар Кочић“ у Бањалуци: Усамљеност коју живимо створили смо сами

Миланка М.
Foto: Атељеа 212

Бањалука – Све генерације пролазе кроз неке промјене, смјењују се, прилагођавају, покушавају да буду дио свијета и времена које незаустављиво јури, док свако, као појединац, покушава да схвати, живи и разумије живот, прави ролеркостер на чије успоне и падове никад нисмо спремни.

 Прави вртлог изгледа и невоља свијета којег смо створили, у којем живимо, градимо га и мијењамо приказује представа  "Ролеркостер", Атељеа 212, ауторке и драматуршкиње Јелене Кајго, а у режији Милице Краљ, која је одиграна синоћ у Народном позоришту Републике Српске, чиме је започет такмичарски дио овогодишњег, 25. Театар феста "Петар Кочић".

"Ролеркостер" је позоришна прича о људима и свему што чинимо са свијетом, као и о будућности и технологији с којом живимо, и коју смо створили, као и запитаности и дубокој изгубљености сваког од нас.

Глумачку подјелу чине Дара Џокић, Катарина Марковић, Јелена Петровић, Владислав Михаиловић, Милица Михајловић, Петар Михаиловић, Теодор Винчић и Симона Бељац.

- Отуђење је једна од основних карактеристика нашег света и света о којем пише Јелена Кајго, а усамљеност је његова дијагноза, те тако ми креирамо будући свет у којем ће роботи бити све више налик људима, а људи све више налик роботима.

Деца ће живети у екрану, уметници ће бити гладни ако не продају неку веселу маглу. Време се убрзава, време је најскупље. „Имати времена“ постаје недостижни идеал савременог човека.

Људи јуре кроз свој дан, све је инстант, успут - биљежи режисерка Милица Краљ о "Ролеркостеру".

Овај комад слика свијет на један духовит начин, и кроз једну породицу и њима блиске и познате људе, оживљава причу о усамљености, као боли овог времена, о вјери, љубави, свакодневним борбама и различитим генерацијама и њиховим покушајима да схвате тај свијет око себе, да схвате вјештачку интелигенцију и цјелокупну технологију која их окружује и с којом живе.

- Све нас то гази и сви пливају најбоље што умеју. Дају све од себе – рекла је глумица Милица Михајловић на округлом столу одржаном након представе, осврћући се на расцјеп између старог и новог доба, као и технологију која нас престиже. Можда главна питања која поставља ова представа у својој сржи је ко смо и ко постајемо, неважно прихватили велике промјене или се борили против њих и норми које друштво постави, и да ли ћемо на крају пригрлити топлину људске руке, увијек у себи чувајући љубав према најближем или пак хладни додир робота, што би био крајњи слом људскости.

- Љубав испред свега, љубав мајке и детета највише је нешто што транзиција и околности никад могу да пољуљају – казала је глумица Катарина Марковић. Глумац Теодор Винчић у представи је оживио управо један облик робота, који, осим услужних радњи, што му је првобитна намјена, долази у стадијум у којем разговара са особом, слуша и, сакупљајући информације одговарају на питања људи, дајући неку врсту варке да разумије и осјећа.

- Робот у принципу само учи. То нису емоције већ опонашање онога како људи у одређеним ситуацијама реагују. Његово хватање за руку је само поступак. Ја сам лика радио као дете које тек истражује свет. Људи су престали да истражују и да уче, затварају се у мале светове и остварују неке циљеве, губећи се. А оно што на крају остаје је да ипак ухватимо једни друге за руке – навео је Винчић о својој улози у овој представи.

У оквиру пратећег програма фестивала синоћ је на сцени "Петар Кочић" промовисан часопис за позориште и визуелне комуникације "Агон". На програму вечерас у 18 часова је промоција књиге "Примијењени маркетинг у хрватским казалиштима" аутора Душка Љуштине, а од 20 часова на програму је друга такмичарска представа "Сан о завичају (невиђено фолк сновиђење)", рађена по дјелу Ивана Велисављевића, а у режији Милана Нешковића.

Представа је настала у продукцији Народног позоришта Ниш. Театар фест трајаће до недјеље, када ће бити додијељене награде, те одигран комад „Деца“ у част

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана