Повратак чика Дуце у Бањалуку

Поставка посвећена овом глумцу, писцу, режисеру, вокалном солисти и творцу чувене пјесме "Нишка Бања, топла вода" реализована је у сарадњи са Историјским архивом Ниш, а за припрему изложбе коришћена је грађа из Музеја позоришне уметности Србије, приватне архиве породице Цветковић, Архива Југославије и Историјског архива Ниш.

Директор Архива Републике Српске Бојан Стојнић истакао је на отварању изложбе "Чика Дуцин завет" да је ово логичан наставак добре сарадње и великог пријатељства двију установа.

- Ова изложба представља једну у низу изложби коју је Историјски архив Ниш приредио на високом умјетничком и академском нивоу у сарадњи са нашим архивом и осталим архивима у Србији. Нама је била част и задовољство да сарађујемо на представљању овако значајне и важне изложбе, о једној личности која је обиљежила културни живот Ниша и Бањалуке, са надом да је ово само један у низу заједничких пројеката два архива у будућности обје институције - рекао је Стојнић.

Ауторка изложбе и каталога Миљана Ђорђевић рекла је да је овај догађај на неки начин повратак Душана Цветковића у Бањалуку након више од 80 година.

- Иза изложбе стоји идеја о вриједности његовања културе сјећања, али и неколико важних случајности, које су на крају довеле до ове изложбе. Цветковић је био важна и ренесансна личност свог времена, који је након албанске голготе и неколико рањавања смогао снаге и воље да иза себе остави богат културни опус и важно животно дјело. Иако је најпознатији по глумачком раду и писању славне пјесме "Нишка Бања", он је био значајан писац, драматург и режисер који је оставио неизбрисив траг у српској култури, али је тек случајним откривањем његових дневника постало могуће на прави начин вредновати његов допринос култури овог простора, што је на крају и довело до ове изложбе - истакла је она.

Ђорђевићева је додала да је веза између Цветковића и Бањалуке значајна јер је он у Бањалуци провео најљепше године живота.

- Цветковић је по вокацији био југословенски глумац који је радио у Нишу, Битољу, Сплиту и бројним другим градовима, али је у својим дневницима записао да га за Бањалуку вежу успомене на најљепше године живота и каријере. Доласком у Бањалуку 1933. године, он се у сљедећих пет година остварио као глумац, писац и режисер у Народном позоришту Врбаске бановине, живећи мирно са супругом и двоје дјеце, све до немилих догађаја из 1938. године, када је због пријетњи усташке емиграције одлучио да се врати у Ниш - објаснила је она.

Директорица Народног позоришта Републике Српске Дијана Грбић истакла је да јој је част да се обрати присутним испред куће која је била важно мјесто у богатој Цветковићевој архиви.

- Како је он сам истакао, наш театар је био његова "мирна лука" и мјесто гдје је остварио неке од најзначајнијих улога и комада у каријери, на понос себи, нашем театру, али и публици која га није заборавила - казала је она.

Као глумац Цветковић се посебно истакао у карактерним и комичним улогама као што су Гвозден (Девојачка клетва), Максим (Ђидо), Целестин (Мамзел Нитуш), Ферл Бачи (Кнегиња чардаша), Ивко (Ивкова слава), Хаџи-Замфир (Зона Замфирова), а написао је 57 комада за позориште.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.