Поставка групе “Irwin” у Музеју савремене умјетности РС

Миланка Митрић
Поставка групе “Irwin” у Музеју савремене умјетности РС

БАЊАЛУКА - Свет се, заиста, више пута променио, тако да је немогуће препознати сам облик живота, у којем смо урамљени и који препознајемо као индивидуално или колективно сопство у пољу интервенције групе “Irwin”.

Ово је написао проф. др Мишко Шуваковић, у каталогу или чак својеврсној књизи изложбе словеначке групе “Irwin” - “Was ist Kunst Bosnia and Herzegovina/Хероји 1941-1945”, која је отворена у Музеју савремене умјетности Републике Српске.

- Изложба групе “Irwin” резултат је вишегодишњих разговора, осмишљавања и договора, који су резултовали сарадњом у коју је укључен Хисторијски музеј Сарајево. Поставка на специфичан начин говори о социјализму, о неком далеком времену, које је створило драгоцјену збирку народних хероја, који се већ више од седамдесет година чувају у Хисторијском музеју у Сарајеву - рекла је Сарита Вујковић, директорица Музеја савремене умјетности РС.

Она је објаснила да је умјетничка група “Irwin” овом поставком представила један нови концепт.

- Ова веома интригантна и занимљива умјетничка група свој колективизам развија и његује од краја осамдесетих година и одлучила је да кроз свој концепт и своју умјетничку концепцију представи дјела социјалног реализма на један нови начин у савременом контексту, говорећи и дајући прилику и публици и свим посјетиоцима да извуку нека нова читања - казала је Вујковићева.

Кустос Хисторијског музеја БиХ Свјетлана Хаџировић изразила је задовољство због сарадње између ова два музеја, те исказала жељу да тако остане у будућности. Она је објаснила да су сви радови у оквиру ове поставке настали у периоду између 1948. и 1953. године.

- Углавном су то људи који су изгубили свој живот на један херојски начин, на један несвакидашњи начин, потпуно посвећени идеји да одбране своју земљу од фашизма. Ови портрети су наручени од умјетника и дати су Музеју револуције на чување, да би наше будуће генерације знале шта се у нашој прошлости дешавало - навела је Хаџировићева.

Нагласила је да су поједини портрети оштећени у прошлом рату, рупама од гелера и од метака, али и зубом времена. Процес рестаурације су започели 2013. године.

- Намјерно су урађене дјелимичне рестаурације на појединим портретима. Уприличена је и изложба “Рестаурација у току”, на којој су биле фотографије о томе како су портрети изгледали, тако да се могао установити помак - објаснила је Хаџировићева.

Један од аутора текста у каталогу изложбе проф. др Мишко Шуваковић у свом обраћању је приближио рад групе “Irwin” на овим, у црно обавијеним, портретима.

- Суочавање са радом групе “Irwin” је суочавање са извесним драмама, страховима, траумама, уживањима, неизвесностима и амбивалентностима. На неки начин, из заборава, и то далеког заборава су извучени портрети народних хероја. Они су настали у једном историјском периоду социјалистичког реализма, који је веома кратко трајао у некадашњој Југославији. Веома брзо у првој половини педесетих година било је срамота међу сликарима, историчарима уметности, културним и друштвеним радницима говорити о социјалистичком реализму - навео је Шуваковић.

Додао је да је то покривено и пренесено у једно другачије, прије свега ново вријеме.

- Било је покривено и пренесено у једно ново време, време модерности, време прогреса, идеалне модерне и стабилне будућности. У том смислу, ове слике су извучене из двоструке и троструке прошлости, заборава социјалистичког реализма, покрова који је поставио модернизам, заборава транзицијске Европе и Југославије и постављене су у свет као оживљавање - оживљене сабласти једног великог рата, великог хероизма, велике младости. Оне су урамљене, оне су присвојене - нагласио је Шуваковић.

Кроз тешке, црне, барокне, њемачке, словеначке рамове, пренос ових дјела из једног у други свијет представља додатак и даје им ново значење.

- Да ли је ово овде апологија херојима или је овде деконструкција херојима, да ли је то дивљење према херојској младости која је сањала бољи свет или је то цинизам оних који знају да бољег света никада неће бити? У тој амбивалентности постављен је овај зид. У кретању међу овим сликама стоји место суочења са смрћу. Смрћу, у симболичком, физичком, политичком, цивилизацијском смислу. Ово јесте сећање на Југославију, јесте фасцинација Југославијом и одбацивање Југославије - додао је Шуваковић.

Чланови словеначке групе “Irwin” Душан Мандич, Миран Мохар, Роман Урањек и Борут Вогелник присуствовали су отварању поставке. Публика је наредног дана (петак) имала прилику да се дружи с њима, али и са професором Мишком Шуваковићем, у разговору који је уприличен у Музеју савремене умјетности РС.

Поставка је отворена до 22. фебруара 2019. године.

Култ хероизма

 

- Конструкција народног хероја, као симбола колективног тијела, колективне воље и вриједности југословенског социјалистичког друштва, представља један од кључних наратива у процесу формирања социјалистичке Југославије, њеног развоја и будућности.

Култ хероја утјеловљује етичке вриједности партизанске борбе (пожртвованост, ентузијазам, одлучност). Мит о народном хероју или новом човјеку био је неминован конструкт за изградњу новог човјека, новог друштва и његових вриједности, као и колективне свијести и заједништва - написала је Асја Мандић у тексту каталога изложбе.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана