“Попбoокс” објавио стрип-књигу “Приче из Другог рата” Александра Зографа: Појединац против ратног лудила

Бранислав Предојевић
“Попбoокс” објавио стрип-књигу “Приче из Другог рата” Александра Зографа: Појединац против ратног лудила

БЕОГРАД - Издавачка кућа “Попбoокс”, у сарадњи са Музејом Југославије објавила је стрип-књигу “Приче из Другог рата”, чувеног стрип-умјетника и писца Александра Зографа.

То је збирка 30 стрипова чувеног Саше Ракезића, алијас Александра Зографа, стрип-умјетника, која из специфичних перспектива освјетљава збивања током Другог свјетског рата у Србији, али и широм свијета: од Баната и Баварске, преко Бора и Минхена, до Рима и Сан Франциска.

Најпознатији историјски догађај прошлог вијека дуго је већ једна од централних тема у Зографовом опусу, сагледан кроз животе и искуства појединаца које званична историографија није примјећивала. Наглашавајући како црта човјека који се супротставља, он каже да да се Другим свјетским ратом бави јер и даље живимо у друштву које непрестано заборавља или изврће своју прошлост.

- Рат деведесетих је настао зато што се није до краја разумело шта нам се догађало четрдесетих. Идеологија, и прећуткивање истине због идеологије, чине да људи, чим им се укаже прилика, почну да се бију. Тако настају мржња, подвојеност и на крају рат. Без обзира на то да ли у Југославији, Вијетнаму или Украјини - рекао је Зограф, додајући да се бавио личним виђењем рата.

Према његовим ријечима, бавио се истраживањем и тако дошао до личних прича, које би требало да представљају одраз шире слике.

- Није ми требало сада да радим битку на Неретви у стрипу већ сам се бавио причама које се тичу судбина људи, који су пролазили кроз то, оних који су морали да гледају како ће преживети у читавом том несрећном периоду, који су пружали отпор и настојали да смене то страшно стање - додао је он.

Збирку отвара вјероватно најпотреснији стрип у албуму “Писма Хилде Дајч”, о судбини двадесетогодишње јеврејске студенткиње архитектуре и болничке волонтерке, која је 1942. године страдала у камиону душегупки на путу из логора Сајмиште ка масовној гробници у Јајинцима, док је затвара петодијелна “Радослављева прича”, која је достојна филмске екранизације на којој би јој позавидио и Форест Гамп.

Тај храбри штампарски радник, фудбалер, трговац, авантуриста, војник, конобар и спасилац описивао је свој пут од 1915. све до 1944. године, када се запис о његовом узбудљивом животу прекида на пола реченице: “Отац ми је говорио: сине, помогни другоме, и ето, ја сам увек тако чинио, помагао сам, уделим и сиромаху, разуме се, ако им...”.

Поред стрипова, у књизи се налазе и два посебна текста. У уводном Зограф појашњава своје мотиве и ауторску позицију, док у есеју “Мала породична историја” реконструише важне и више него необичне догађаје из живота чланова своје породице током ратних година, истичући то као лични разлог који га додатно подстиче да се упорно враћа овој теми.

Пијаца

Као и много пута до сада, Зограф је своје прича откривао из приватних биљежница, писама и разгледница које је налазио код продавца на бувљим пијацама, правећи затим од тог материјала незаборавна стрип-дјела.

- Тога имате колико хоћете, кад се мало задубите у ту тематику, пронађете гомиле прича и у архивама па чак и у разговорима са људима. У питању су и велике трагедије, понекад, у одређеном контексту, и комедије, апсурдне приче. Имате материјала да попуните милионе стрип-свезака - казао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана