ПЕН БиХ, да ли се чујемо?

Данијел Гатарић
ПЕН БиХ, да ли се чујемо?

Књижевност на простору Републике Српске није од јуче и то се може видјети свакодневним промоцијама како аутора тако и дјела. Додуше, сама манифестација дјела и аутора је вазда ишла около, несистемски, већ ето неко неког зна и тај неко неком помогне да се промовише, да се похвали, па и награди и то је у раду у реду, шта да се ради, није Српска боља од било које друге сцене (а ни гора од, мада...)

Него, шта да радимо с оном политичком димензијом која је узела маха? Србија има двије Србије, шта онда Босна имаде?

Како вријеме пролази, Удружење књижевника Републике Српске (УКРС) млади аутори заобилазе у кругу ланца књижевног крокодила, да не пишем Кочићевог збора када дођу по своје дневнице такође стидљиво гледајући да их не одшмекају "sunglasses of urban culture". А наочаре урбане културе леже негдје на линији ПЕН БиХ - ЕУПЛ "национални жири" – КРОКОДИЛ. Е, сад како бити успјешан писац у БиХ и Републици Српској, а опет (не) бити и на линији наведених гдје се одлуке доносе у оној мјери у којој цензуришеш своје дјеловање и вучеш се оном политичком траком која је на првој линији те друге Србије куда би требао да  ријечима типкаш рафале на оца јер је ето носио униформу деведесетих у Војсци Српске, да узимаш име језику опционално од државе не народа, јер све су то традиционалне приче пассе и крокодилске сузе су их сапрале, и многе друге прећутне појаве које не приличе обичном житељу и креативном раднику у некој другој здравијој земљи.

Свакако као аутор не желиш завршити у мраку скринсејвера Windows 98 у којем се налазе сиједе браде нашег удружења, још ако не дај Боже биваш експониран као неко ко подржи дјело старијег колеге, могао би имати озбиљне књижевне тегобе, као неко ко није озбиљан писац већ ето свира већ чему, тј. пише.

Посљедње професионално читање инструмента је званична изјава од 6. јануара 2022. године ПЕН БиХ о "цивилизацијском суноврату" који се дешава већ двије године (политичка смјена тадашњег руководства у Црној Гори) и додјеле награде Мирослављево јеванђеље  "брату митрополита Цркве Србије".

То не би био проблем (нијесам сигуран) ако ПЕН БиХ центар у свом саопћењу братимљења са црногорским ПЕН центром, не представља цјелокупну БиХ као свјетска организација писаца са политичким ангажовањем који прелази границе доброг укуса, сасвим сигурно за ауторе из Републике Српске (изузимам неколико активних чланова који су из њима познатих разлога дали потпис на суверенитет репрезентације).

Била је конференција о књижевности код министра просвјете и културе (у Бањалуци) Републике Српске и нисам сигуран шта је се ту промовисало, нисам ишао, Удружење књижевника РС није, јер коме се ради са Windows 98 када имамо урбани скриншот оперативног система региона, додуше ако тражиш  писце иде се у Београд мимо Србије, а у Бањалуку мимо Српске?

И шта да радимо с оном политичком димензијом која је узела маха?  Шта онда Босна имаде? Андрића? Она никад читану логику? И тако скоком удаљ мимо система мјерења, бућ у дневну политику и "Најбољи писац одлуком жирија је"?

 

Данијел Гатарић, књижевник и члан Управног одбора подружнице Бањалука УКРС

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана