Падров-Тешановић: Мајка јесте и треба да буде стуб породице

"Некада је за разлику међу генерацијма било потребно 10 до 20 година, а сада је довољна година или двије па се не може ухватити нит генерацијских разлика.

Колико год уплив модерне технологије у наше животе има позитивне стране, толико у себи носи и скривено, негативно, нешто што родитељи не могу да контролишу код своје дјеце те смо дошли у ситуацију да је породица, као основна ћелија друштва, потпуно урушена", појашњава она за Срну.

Соња Падров-Тешановић, учесник 21. Међународног фестивала поезије за дјецу и младе Источно Сарајево, сматра да је породица посљедња брана за негативан утицај на младе, и да је то мисија којој све више треба да будемо посвећени.

Мајка, истиче она, треба да је мајка - треба да буде и јесте стуб породице.

"Можда је ово моје размишљање архаично, али ја сам и даље поборник идеје да мајка треба да има улогу некога ко окупља породицу и брине о њеном опстанку", наводи Падров-Тешановић.

Она тврди да је институт ауторитета скрајнут у потпуности мада и та околност произилази из породице.

Према њеним ријечима, "срећне су породице у којима су и мајка и отац прикривени ауторитети, којима се обраћамо кад нам је мука и кад нам је добро, а још је љепше кад се тај ауторитет огледа и у нашим бакама и дједовима, теткама, ујацима, стричевима...".

"Наш највећи тениски ас Новак Ђоковић јесте и треба да буде идеалан примјер за младе људе, како се одрицањем и упорним радом таленат претвара у врхунски резултат, у ауторитет, чак и на свјетском нивоу. Лажне идоле наше омладине оличене у жестрадним умјетницимаж нећу ни да помињем", категорична је Падров-Тешановић.

Она сматра да су ти квази и псеудоидоли криви су што су данас дјеца на ивици пажње за озбиљне животне ствари и што су често веома незаинтересована за свијет око себе.

Због тога, сматра она, "другарски однос" родитеља према деци није исправан пут васпитања и одгоја.

Падров-Тешановић истиче да је у Херцег Новом организовала низ креативних радионица писања, чији је основни циљ очување језика и писма, уз кључно игнорисање страних ријечи, туђица, смс-скраћеница, жаргона итд, као посљедица прекомјерне употребе технологије.

То је од дјеце побудило велику пажњу - што радује и обећава.

"Наш језик којим говоримо је савршен, и, осим што је лијеп, он је и веома садржајан. Наравно, употребу те технологије не може нико забранити, али се неким активностима, од куће до школе, њен негативни утицај на младе може умањити и свести у реалне оквире.

Зар није боље да нам дијете сат-два проведе на пливању, на спорстком терену, у разговору са мајком, шетњи са оцем, него да не испушта мобилни телефон из руку и претражује ко зна какве садржаје, можда чак и непримјерене његовом узрасту", наводи пјесникиња.

Према њеним ријечима, модерна технологија узима данак и код одраслих људи, а камоли код дјеце, чији је мозак "табула раза".

Падров-Тешановић жали што је не само књижевност, него и култура у цјелини маргинализована у друштву, и што је све више ствар уског круга појединаца, а не институционалног и системског приступа.

"Некоме, изгледа, не одговара да памет исплива на површину. Култура је под великим утицајем политике и то није у реду", сматра Падров-Тешановић.

Истичући да је праунука солунског борца, она каже да, ако су на Крфу, у рату, излазиле новине и опстајала култура, а чувени пјесници опјевали своја и страдања својих сународника, зашто то не би било у фокусу нашег интересовања и данас, све са циљем да добро побиједи зло.

Соња Падров-Тешановић је пјесник за дјецу. Рођена је 1967.године.

Мајка је два сина, удата, живи и ради у Херцег Новом.

Како каже, већину пјесама посветила је својој дјеци и некој другој доброј дјеци.

Пише поезију и прозу само за дјецу.

Уз три самосталне књиге "Мама 00-24", "Тај се зачин љубав зове" и "Како да растем?" има и на десетине заједничких збирки и зборника поезије.

Редовно учествује на сајмовима књига, дјечијим фестивалима, фестивалима поезије, библиотекама, школама и сличним поетским манифестацијама.

Добитник је више књижевних награда, члан је Удружења књижевника за дјецу и младе Црне Горе, члан Института за дечију књижевност Београд, држављанин Песничке Републике, члан још неколико књижевних удружења земаља у окружењу и члан књижевних жирија.

Поезија јој је превођена на енглески и македонски језик, на њене пјесме писана је музика за дјечије музичке фестивале,а игрокази су сценски извођени.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.