Отворена изложба “Писма са Бановца” Матије Бана

Срна
Отворена изложба “Писма са Бановца” Матије Бана

ТРЕБИЊЕ - Градоначелник Требиња Мирко Ћурић отворио је вечерас на платоу испред Музеја Херцеговине изложбу “Писма са Бановца” која је посвећена животном путу и дјелатности дипломате и књижевника Матије Бана, а у оквиру манифестације “Дучићев дан”.

Ћурић је отварајући изложбу рекао да је Матија Бан, рођени Дубровчанин и угледни Београђанин, да је његов живот и дјело био велики изазов за ауторе изложбе - Светлану Митровић из Етнографског музеја и Пеђу Милојевића из “Танграм” центра из Београда, на који су они успјешно одговорили и подарили овакав културни чин, вриједан сваког поштовања.

Он је подсјетио да је Матија Бан у Цариграду завршио највише школе и предавао историју, географију и француски језик, те да је на позив кнеза Србије Александра Карађорђевића, стигао у Београд 1844. године.

“Ускоро, осјећајући се као свој на своме, одриче се аустријског поданства и узима српско држављанство. Предаје на Лицеју у Београду, а кнез га је ангажовао за личног васпитача његових кћерки, Полексије и Клеопатре. Харизматичан, образован и господских манира, убрзо изазива пажњу и задобија повјерење тадашње културне и владајуће елите”, навео је Ћурић.

Он је подсјетио на књижевни рад Матије Бана, наводећи да је иза њега остало богат опус, те да је здушно подржао језичку реформу Вука Стефановића Караџића.

“Ову изложбу, коју нам приређују Светлана Митровић и Пеђа Милојевић, доживљавамо као својеврстан омаж Матији Бану, али и као путоказ многима да се лакше одлучују на освјетљавање наше даље и ближе историје и оних који су је стварали, ради нас и генерација које долазе”, истакао је Ћурић.

Један од аутора изложбе Пеђа Милојевић рекао је новинарима да је Матија Бан ренесанса личност, те истакао његов значај у дипломатији, књижевности, позоришту, али и у васпитању двора кнеза Александра Карађорђевића.

“Многи не знају да је он зачетник идеје да се подигне Храм Светог Саве. Сва политичка, дипломатска, умјетничка елита долазила је у Господску, данашњу Бранкову улицу, која је била нека врста жиле куцавице, као што је данас Кнез Михаилова”, рекао је Милојевић.

Аутори изложбе су Пеђа Милојевић и Светлана Митровић, а приредила је Туристичка организација Чукарица, у сарадњи са Центром за мултимедијалну умјетност и комуникацију “Танграм” и Архивом Србије.

Документа која чине ову изложбу су упис у Матичну књигу рођених, писма, извјештаји, укази, позоришни плакати, књиге, репродукције уља на платну, фотографије и слично.

Изложба ће бити доступна посјетиоцима онлајн, а у складу са мјерама Републичког штаба, када поново буде дозвољена посјета установама културе, изложба ће бити доступна и уживо у Галерији музеја.

Овом изложбом затворена је традиционална манифестација “Дучићев дан”, посвећена великом српском пјеснику Јовану Дучићу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана