Оскар "Паразиту" вјесник доба у којем се умјетност цијени изнад свега

Јужнокорејски филм "Паразит" Бонг Џун-Хоа освојио је признање за најбољи филм, али и награде за најбољи међународни филм, најбољу режију и сценарио.

Требало је да прође више од девет деценија од 1929. године до данас, да се овакав помак у додјелама признања деси, те да се за свјетску кинематографију отворе и нека нова врата и поруше језичке и друге баријере.

Режисера, писца и сценаристу Данила Бећковића обрадовала је вијест што је "Оскара" добио поменути јер је Бонг Џун-Хо један од његових омиљених режисера, чији рад прати скоро двадесет година.

- "Оскар" за најбољи филм је први пут додељен остварењу које није на енглеском језику, али то се већ неколико година уназад намеће као могућност. Прошле године се говоркало да би "Рома" Алфонса Куарона могла да победи, али до тога ипак није дошло. Ове године су победили филмски критеријуми и није било политичких "Оскара", враћања дугова од раније и сличних компромиса који понекад превладају. Ипак, не треба заборавити да се ради о једном од највећих живих светских редитеља и не треба очекивати да ће ово постати редовна пракса - истакао је Бећковић за "Глас Српске".

Филмска и ТВ критичарка Моника Поњавић, са друге стране, сматра да су овим кораком Академије отворена врата бољем добу за цјелокупну свјетску кинематографију.

-  Академија је показала да је коначно спремна на промјене. Након година награђивања осредњости направљен је смјели потез чији је резултат крунисање филма који је истински најбољи. Филма који се у Сједињеним Америчким Државама гледа са преводом, односно титловима, што је "мала" баријера која је, изгледа, коначно премоштена, на радост Бонга Џун-Хоа. Рефлектор је сада на јужнокорејској кинематографији која већ неки период прави истинска ремек-дјела. Али не само на јужнокорејској. Ово је отворило врата како Азији тако и Европи и Јужној Америци и Африци и Блиском истоку. У том смислу, Академија је коначно у корак са остатком свијета, тако да је сада само питање да ли ће задржати тај темпо - казала је за "Глас Српске" Поњавићева.

Она сматра, да ако је судити према промјенама које су се десиле у структури Академије у посљедње вријеме, могуће да ће и задржати поменути темпо.

-  То значи да у будућности више неће побјеђивати заљубљени Шекспири, судари, краљеви говори и слични филмови чијих се назива након годину дана више нико не сјећа, а камоли радње - додала је она.

"Паразит" је један од неколико филмова који су у историји додјеле "Оскара" били номиновани за најбољи страни, односно, међународни филм, а у исто вријеме за најбољи филм.

- Прије "Паразита" то су били, између осталог, "Велика илузија" Жана Реноара, као први филм 1938. године, "Крици и шапутања" Ингмара Бергмана, "Живот је лијеп" Роберта Бенињија, "Љубав" Михаела Ханекеа и "Рома" Алфонса Куарона. Занимљиво је да су, код ова посљедња три, велику награду понијели просјечни филмови за које се касније испоставило да су ништа друго до компромис. "Заљубљени Шекспир" је побиједио Бенињија, "Арго" Ханекеа, а "Зелена књига" Куарона. Овај посљедњи је изазвао бурну реакцију јер, у поређењу, заправо нема поређења. "Рома" је далеко супериорнији филм. Критика која је услиједила поводом "Роме" била важна за ово што се десило сада. Поред тога, неко вријеме уочи 92. награда Академије сам говорила да је ово сада јединствена прилика да филм неенглеског говорног подручја понесе главну награду и да се, ако се не деси сада, неће десити никада - нагласила је Поњавићева.

Прошло је читавих девет деценија, да би се десило ово што се сада десило, а филм "Паразит" је први пут у 65 година, постао и филм који је освојио "Златну палму" на Канском фестивалу, а потом и "Оскара".

- Од тренутка када је "Паразит" освојио Кан градио се моментум који је сада кулминирао. У питању је филм који се бави универзалним темама које нас се тичу и које се разумију свуда на исти начин, од стране свих. Уз то, он је једнако универзално вољен, како од стране критике тако и од стране публике, а то је кључ. Филм је постао феномен прије номинација за "Оскара", био је комерцијални хит и, што је можда најважније, успио је да помири двије опречне стране јер је он истовремено и "артхаус" и "мејнстрим" филм. То је велики подухват и није лак задатак. Неколико параметара који су се поклопили и дали Бонгу Џун-Хоу прилику да понесе титулу коју нису понијели ни Фелини, ни Бергман, ни Трифо, ни Буњуел, ни Реноар, ни велики Тарковски и тако уђе у историју као вјесник неког новог доба, доба у којем се филм, као умјетност, цијени изнад и прије свега - закључила је Поњавићева.

Аниматор, продуцент и професор на Академији умјетности у Бањалуци Младен Ђукић каже да није још погледао филм "Паразит", а да га је што се ове године тиче, највише интересовао "Оскар" у категорији анимирани филм, а овогодишњи побједник је "Прича о играчкама 4".

- Када је ријеч о анимираном филму додјела је протекла очекивано. За разлику од изненађења у играном филму, код анимираних још увијек "Оскарима" владају корпорације. Срећом, има довољно јаких и битних фестивала анимираног филма по свијету који ауторима можда и више значе - сматра Ђукић.

Уз историјски моменат начињен додјелом признања "Паразиту", ова година остаће забиљежена и по признању за најбољу филмску музику, јер је, први пут у овој категорији, након 23 године награђена композиторка. Наиме, исландска композиторка Хилдур Гуднадотир добила је признање за најбољу оригиналну музику за филм "Џокер" Тода Филипса.

Такође, ове године, на церемонији додјеле Америчка филмска академија се присјетила и познатог филмског продуцента и двоструког Оскаровца Бранка Лустига, који је преминуо у новембру прошле године.

ДОБИТНИЦИ

ГлАвна мушка улога - Хоакин Финикс

Главна женска улога - Рене Зелвегер

Споредна мушка улога - Бред Пит

Споредна женска улога - Лора Дерн

Најбоља кинематографија - "1917"

Адаптирани сценарио - "ЈоЈо Rab­bit"

Најбољи костими - "Мале жене"

Документарни филм - "Ame­ri­can Fac­tory"

Оригинална пјесма -  "(I’m Gon­na) Lo­ve Me Aga­in"

Монтажа - "Ford v. Fer­ra­ri"

Визуелни ефекти  - "1917"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.