Оскар и Земља меда: Како је филм из Сјеверне Македоније ушао у историју свјетског филма

BBC на српском
Оскар и Земља меда: Како је филм из Сјеверне Македоније ушао у историју свјетског филма
Оскар и Земља меда: Како је филм из Сјеверне Македоније ушао у историју свјетског филма

Филм Земља меда номинован је за најбољи документарац и најбољи страни дугометражни филм на 92. додели Оскара - чиме је постао најуспјешнији филм ове државе.

Документарац прати живот Атиџе, скромне пчеларке из Сјеверне Македоније који говори о све горем односу савременог човјека према природи.

Она живи с мајком, спашава пчеле и враћа природу у равнотежу.

"Главна идеја филма је да прикаже припадност човека природи, али и како се нарушава равнотежа у природи због начина на који се користе природни потенцијали", каже продуцент и монтажер Атанас Георгиев.

Филм су режирали Тамара Котевска и Љубомир Стефанов, а Георгиев за ББЦ на српском каже да је "ово вријеме документарног филма".

Значај природе

Филмска екипа је пратила Атиџе, жену која је била једно с природом и показала моћ и величину човјека.

"Ово је вријеме у коме се искреност, једноставност и хуманост боре да преживи битку с материјалним."

"Скромност је нешто што заборављамо због престижа и лакомости. На том путу можемо стићи до амбиса, како би лекцију научили", каже Георгиев.

Он каже да управо о томе говори и главна Атиџина порука "пола узми- пола остави" - ове ријечи осликавају њен однос према меду, пчелама и природи.

Када су аутори упознали Атиџе и снимили материјал, знали су да је у питању "озбиљно добар филм".

Ипак, нису очекивали да ће документарац доћи овако близу Оскара, каже продуцент.

Велики успех

У Сјеверној Македонији одушевљени су успјехом филма, а то је, каже продуцент највећа награда за умјетника.

Друштвене мреже су након објаве номинација биле препуне честитки.

"Како нас је учила Атиџе... Два Оскара, један да узмемо, а други да им оставимо због равнотеже са универзумом", написала је једна особа на Фејсбуку.

Ауторима је честитао и доскорашњи премијер Сјеверне Македоније Зоран Заев ријечима да је ово "историјски успјех за савремени македонски филм".

Када је филм освојио три награде на Санденс филмском фестивалу, који је основао глумац и режисер Роберт Редфорд, о њему су писали ГардијанЊујорк ТајмсРолинг Стоун и Венити фер.

"Након Санденса смо увидели да ће овај филм имати дуг пут пред собом", каже Георгиев.

Сматра да су добре критике и награде допринеле томе да биоскопске сале месецима буду пуне када се приказује Земља меда.

"То је стимулисало публику и на неки начин је отјерало да погледа филм", каже он.

Лимит само у новцу

Северна Македонија је земља са малом филмском продукцијом, много талентованих уметника и добре приче могу се наћи на сваком кораку, каже Георгиев.

"Иако су финансијска средства лимитирана, капацитет аутора није", каже он.

Он сматра да публика - не само македонска, већ и публика у свету - мора да научи да је документарни филм данас другачији од онога на шта смо навикли да гледамо.

"Документарци нису филмови са протагонистима који седе и причају, већ вешто приказане слике из реалног живота."

Од партизана до Оскара

Музичка група Фолтин из Сјеверне Македоније радила је музику за овај филм, а и раније су сарађивали са екипом која је режирала Земљу меда.

Пеце Трајковски, један од музичара који је снимио музику за филм Земља меда, каже за ББЦ на српском да су почеци изгледали "партизански".

"Радећи у Македонији и на Балкану, ми смо се навикли", каже Трајковски за ББЦ на српском.

Снимали су музику за сцене које су већ биле снимљене док се још увијек радило на другим сценама.

Ипак, сваки пут када би се вратили са снимања, били су јако узбуђени. Каже да, како се филм мијењао, тако се мијењала и музика.

"Много музике смо снимили и схватили да оно што смо снимили на самом сету уживо је било довољно да исприча причу коју су аутори хтјели да кажу".

Додаје да су и они, уз остатак екипе, успјели да нађу баланс са окружењем у меденој земљи, попут Атиџе.

Група Фолтин, поред бројних студијских албума, дугогодишње компонује музику и за позоришне представе. Номинације за Оскара ни Трајковски није очекивао. 

"Поред свих признања, најбитније је да ово је филм који ће се гледати свуда у свијету. Надам се да ће се неки од њих који га буду погледали, пробати да промене нешто у својим животима, а тиме и живот ове наше планете."

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана