Опроштајни осмијех Радослава Самарџије

Ова збирка пјесама написана је на ратишту као аутентично свједочанство и непосредни пјесников доживљај рата.

Издавач и главни и одговорни уредник Недељко Жугић изјавио је Срни да је збирка сабраних пјесама “Говорим српски”, у овом коначном облику, настала од четири књиге које је Самарџија објавио за живота.

Жугић каже да је прву књигу са истоименим насловом Самарџија објавио 1994. године, а издавач је био Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, гдје је он био уредник и рецензент исте.

Другу Самарџијину књигу “Ослушкивање Бога” објавила је Српска новинска агенција - СРНА 1997. године, трећу “Марко Краљевић и телевизија” “Свет књиге” из Београда, док је четврту “Послератна идила” објавио Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске 2006. године.

Самарџији је у ратном паклу, на сарајевском ратишту, изгорјела кућа, као и двије књиге поезије и једна афоризама.

“Те пјесме, да су објављене, биле би негдје по библиотекама и његов књижевни опус био би богатији”, истиче Жугић.

Он објашњава да му није требало много времена да прикупи све Самарџијине пјесме јер је те четири књиге имао у личној библиотеци као поклон од аутора.

Графичку припрему урадило је Удружење за информативно-културну дјелатност “Свети Сава”, које је и издавач, а предговор, поговор и рецензије су, без надокнаде, урадили Недељко Жугић, Недељко Бабић, Жељко Грујић, Недељко Зеленовић и Јасмина Јанковић.

Помоћ за објављивање књиге несебично је пружио амбасадор БиХ у Русији Жељко Самарџија.

Жугић истиче да је Радослав Самарџија био један од “најрескијих српских пјесника на овим просторима”.

“Писао је поезију у строгој рими - у матрици Рајка Петрова Нога, чак и рескијим стилом - жговорим српскиж. Због строге превентивне цензуре, издавачке куће нису смјеле то да објаве”, наглашава Жугић.

Према мишљењу многих књижевних критичара, новинара, али и историчара књижевности, Радослав Самарџија је у самом врху поезије за дјецу, али и одрасле.

Самарџија је био човјек врстан и препознатљив, са ријечима које су као живо сребро текле по папиру, каже Жугић, јер је у “њима био печат опроштајног осмијеха аутора који је дуго времена носио бременитост неказаних ријечи које је са порођајним мукама упјесмио”.

Промоција књиге биће уприличена традиционално у Трнову, гдје се сваке године одржава књижевна манифестација “Дани Радослава Самарџије”, а овога пута и у Источном Новом Сарајеву.

На промоцији ће учествовати књижевници, између осталих, Недељко Бабић, Недељко Жугић, Недељко Зеленовић, Жељко Пржуљ, Радислав Ћивша и Жељко Грујић.

Све досадашње “Дане Радослава Самарџије” снимила је и јавно емитовала Прва интернет телевизија “Људи говоре”, тако да су доступни јавности.

Жугић додаје да ће промоција бити организована и у Москви када се укаже прилика.

У току је превођење Самарџијине поезије на руски језик, уз помоћ амбасадора БиХ у Русији Жељка Самарџије и људи са ових простора који живе и раде тамо, а Жугић очекује и неку од награда, као што је “Мајаковски” за стране писце чија су дјела објављена на руском језику.

Радослав Самарџија рођен је 7. фебруара 1953. године у Грабу, код Трнова.

Био је припадник Војске Републике Српске, а од 1995. године радио је као новинар у Српској новинској агенцији - СРНА.

Објавио је поетске збирке “Говоримо српски”, “Марко Краљевић и телевизија”, “Ослушкивање Бога” и “Послератна идила”.

Добитник је бројних пјесничких награда. Био је члан Удружења књижевника Српске. Писао је поезију, афоризме и поезију за дјецу.

Рукопис “Ослушкивање Бога” награђен је на анонимном конкурсу петих “Видовданских сусрета” на Сокоцу 1997. године. За исту књигу добио је награду Сарајевских дана поезије 1999. године.

Збирка поезије за дјецу “Деца нису овце” на анонимном конкурсу добила је награду Министарства науке и културе Републике Српске. Овај рукопис никада није објављен јер је изгубљен.

Радослав Самарџија преминуо је 11. јануара 2009. године у Источном Сарајеву. /крај/мкб/нт/фото

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.