Омаж познатој слици великог умјетника Пабла Пикаса: “Герника” извајана у чоколади

Г.С.
Омаж познатој слици великог умјетника Пабла Пикаса: “Герника” извајана у чоколади

“Герника” је позната слика Пабла Пикаса која је настала 1937. године и на којој је он своје антифашистичке и антиратне идеје, те све ужасе рата, претворио у геометријске облике, у нијансама сиве, црне и бијеле.

Ово дјело деценијама након настанка било је инспиративно што се различитих имитација, омажа и прича тиче, а једна од најновијих реплика је чоколадна реплика.

Шпански посластичари недавно су створили чоколадну верзију овог ремек-дјела кубизма у знак сјећања на 85. годишњицу бомбардовања које је инспирисало саму “Гернику”.

Око 40 посластичара из локалног удружења сарађивало је на реплици великој колико и сама слика. Тим је створио Пикасове фигуре, експериментисао разним врстама чоколаде и створио 14 дијелова који су касније спојени, преноси Ројтерс, а за потребе реплике искоришћено је око пола тоне чоколаде.

- На слици видимо патњу, али и мир. Дјело шаље јасну поруку наде. За нас и нашу домовину ова слика значи много - рекла је Лорена Гомез, предсједница Удружења посластичара који су створили ову реплику.

Пикасова “Герника” је заправо мурал урађен у техници уља на платну.  Осим што је у питању Пикасова можда најпознатија слика, “Герника” представља и једно од најзначајнијих антиратних умјетничких дјела икада.

- “Герника” је урађена по наруџби шпанских културних радника, али Пикасо у почетку за њено стварање није имао инспирацију. Грађански рат који се у то вријеме одвијао у његовој родној Шпанији чинио га је изузетно депресивним. А када је чуо да су 26. априла 1937. године њемачки нацисти и италијански фашисти бомбардовањем сравнили са земље градић Гернику, родила се идеја за слику. Од тог тренутка требало му је само 35 дана да заврши овај повећи мурал - преноси “Сити магазин”.

У композицији “Гернике” налази се шест људских фигура: четири жене, један мушкарац и једно дијете. Ту су још коњ и бик. Све ове фигуре смјештене су у клаустрофобични ентеријер са ниским плафоном, у којем гори једна сијалица. Сматра се да је простор Пикасов умјетнички студио, а слика заправо директно говори о општем емотивном и физичком насиљу насталом усљед рата.

На лијевој страни платна жена у рукама држи тијело свог највјероватније беживотног дјетета, док као да ка небу упућује крик. Са десне стране, друга женска прилика тоне у пламену, док до ње трећа, налик духу, извире из прозора са бакљом. Испод њих налази се четврта жена која је симбол наде и поновног успона.

На поду лежи усмрћен мушкарац, највјероватније војник. Његова десна рука држи поломљен мач у песници, која представља мотив отпора. Бика многи разумију као омаж шпанској кориди и шпанској традицији, док коња, насупрот томе, виде као диктатора Франсиска Франка. Сијалицу једни тумаче као бомбу у експлозији, а други као свевидеће око Бога. У центру слике, експлозије развијавају листове новина са застрашујућим вијестима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана