Одлазак српског Чехова

Без Гордана црни талас не би постао прототипска вриједност нашег филма. Колико бисмо били сиромашнији да није написао “Буђење пацова”, да није створио са Коканом Ракоњцем “Вране”. Да ли је било ко и било гдје пред очи телевизијског гледаоца са већим успјехом извајао чиновничку досаду као што је било са “Сиротим малим хрчкима”, гдје је у некој државној установи тражен одговор на питање ко је појео државну џигерицу? Да ли би југословенски филм достизао своје стандарде да нисмо гледали “Чувара плаже у зимском периоду”, “Варљиво лето '68” и у најтежој филмској дисциплини помирења умјетничког и комерцијалног да није било филма “Балкан експрес”.

Рекао је ово режисер Емир Кустурица о драмском писцу, сценаристи и режисеру Гордану Михићу, који је недавно преминуо и сахрањен у Београду. Михић је преминуо у 82. години, а сахрањен је на гробљу манастира Рајиновац.

- Нико, на овом убогом тлу, није успио као Гордан, да животним аутсајдерима, несрећницима са маргине дарује ауторитет узвишених типова нити је постојао неко коме је тако добро пристајало властито име. Наша јавна сцена није имала другог Гордана и нико се тако успјешно није одрекао наше јавности и биједе коју она нуди - додао је Кустурица и нагласио да је Михић био Чехов нашег филма те да је од њега научио да у сиротињи живе људи аристократских особина.

Својим филмовима оставио је истински важан траг на тлу југословенске кинематографије и живјеће, како то увијек бива, кроз оно што је створио иза себе, а створио је много. Човјек се често осврне на та дјела, тек кад неко оде, па тек онда спозна колико се у деценијама стварања иза њега скројило свјетова, живота и ликова који су већ одавно дио наше стварности.

Од Михића су се опростили многи пријатељи, колеге, они којима је био инспирација, који су вољели оно што је стварао, били они дио свијета филма или не.

- Напустио нас је највећи међу нама, човек који је дефинисао шта значи бити филмски сценариста у нашој кинематографији, обезбеђујући овој професији поштовање и борећи се за њено достојанство. Михић је радио са нашим највећим ауторима и потписао неке од најбољих филмова и серија снимљених код нас. Његови сценарији су имали особен печат и сами по себи заслужују да буду изнова прочитани независно од крајњих верзија забележених на екрану. Отишао је један од највећих чије смо светове прихватили - написао је сценариста Димитрије Војнов.

Истина је, прихватили смо их, смијали се, плакали, гледали изнова и изнова, остајући заувијек купљени измаштаним свјетовима створеним у филму.

Режисер Горан Паскаљевић навео је да је Гордан Михић био наш најзначајнији сценариста на филму.

- Имао сам велику привилегију да радим са њим. Заједно смо снимили пет филмова: “Чувар плаже у зимском периоду”, “Пас који је волео возове”, “Варљиво лето '68”, “Танго аргентино” и “Туђа Америка”. Његове филмске светове су људи прихватали као своје. Хвала му на свему што сам научио од њега  - казао је Паскаљевић.

Режисер Дарко Бајић рекао је да је Михић отишао у легенду и да ће људи трајати онолико колико траје наше сјећање на њих. 

- Са великим поносом кажем да ме је Михић прихватио као свог пријатеља. Преда мном се отворио свет хуманог, принципијелног и великог борца, маштара који је створио ликове и светове које смо прихватили као наше и са којима и данас живимо - казао је Бајић.

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић, као и многи, сматрао је Михића једним од најзначајнијих аутора ових простора.

- Његове светове смо, гледајући филмове за које је писао сценарије, прихватили као своје, а у ликовима разних боја проналазили и наше нијансе - навео је Пантелић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.