Објављена књига Бојане Савовић: Студија о болести у модерном роману

Књига је објављена у едицији “Знакови”, а питање болести као књижевне теме и болести као књижевне метафоре и слике света Савовићева преиспитује на примјеру седам романа написаних током 20. и на почетку 21. вијека, саопштио је “Архипелаг”.

Савовићева је дипломирала на катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду, а након одбрањене мастер тезе “Концепт постајања код Кафке”, њена докторска дисертација је преточена у књигу “Са јарбола Еуфросине”.

Питање болести као књижевне теме и болести као књижевне метафоре и слике свijета Бојана Савовић преиспитује на примјеру седам романа написаних током XX и на почетку XXI вијек: „Излет на пучину“ Вирџиније Вулф, „Чаробни бријег“ Томаса Мана, „Мутна и крвава“ Милице Јанковић, „Прољећа Ивана Галеба“ Владана Деснице, „Куга“ Албера Камија,“ Данас је среда „Давида Албахарија и У“спон и пад Паркинсонове болести“ Светислава Басаре.

Говорећи о настанку и темама своје своје студије, Бојана Савовић каже да је у овим романима болест показала врло деликатан облик неизљечивости.

-Својеврсну карневалску неизлечивост. Посебну врсту отпора то јест отпорности на лек или лекове који би се у конкретном случају могли применити. Те лекове преписивали су и јунаци романа и тумачи романа. Заједничко за њих јесте то што су и једни и други, и јунаци и тумачи, на неизлечивост болести давали одговоре у којима је неизлечивост била изједначена с нездравим стањем – каже Бојана Савовић.

Наглашавајући сложеност аналитичког поступка Бојане Савовић, професор др Михајло Пантић, један од рецензената ове књиге, истиче да док читаочеви свакодневни сусрети с болешћу мало могу рећи о болести у књижевности, болест у књижевности (болест као књижевна тема односно књижевна метафора) много може рећи о болести у свакодневици.

-Чини се да је у постмодерном времену неопходно унапређивати технику пажљивог читања. Сусрет са тишином у коју болест у књижевности изводи, ту технику бруси. Читалац, захваљујући тишини, постаје свестан „граница“ у које га болест – као прочитана, као растумачена – ставља. Пажљиви читалац Камијевог романа „Куга“, у времену пандемије вируса корона, тога је био свеснији него икад пре. Захваљујући читалачком искуству себе је (у стварности) читао „боље“. Читао унапред. И зато у болести видео здравље. У књижевности она га има, добро је уколико га у тумачењима сачува. Књига Бојане Савовић „Са јарбола Еуфросине (о метафори болести)“ писана је с жељом да се „здравље болести додирне“, односно да се пронађе метафорички кључ њеног разумевања у форми фикције – појашњава он.

Бојана Савовић (43) рођена је у Београду. Дипломирала је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. На истом факултету одбранила је мастер тезу под називом „Концепт постајања код Кафке”, а потом и докторску дисертацију, преточену у књигу „Са јарбола Еуфросине (о метафори болести“).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.