Објављен албум “Анахорета и приче из старог Баната” Бориса Станића: Приче Милете Јакшића оживљене у стрипу

Бранислав Предојевић
Објављен албум “Анахорета и приче из старог Баната” Бориса Станића: Приче Милете Јакшића оживљене у стрипу

НОВИ САД – Стрип албум “Анахорета и приче из старог Баната”, талентованог умјетника Бориса Станића, ново је издање куће “Комико” из Новог Сада, а представља адаптацију четири приче Милете Јакшића.

Раскошна књига која је објављена у едицији “Модерни српски стрип”, мајсторска је нацртана адаптација прича Милете Јакшића, помало заборављеног и скрајнутог српског писца са краја 19. вијека, коју је Станић у свом мрачном, помало гротескном стилу прилагодио деветој умјетности.

Станић, један од најпродуктивнијих домаћих стрип аутора у посљедњој деценији, познат по стриповима “Блатиште”, “Ђогул тиранин”, “Храстово лишће”, “Атентат: С оне стране патње” и “Радосав: Јутарња магла” , у којима је промовисао своју ауторску поетику, овдје је надмашио сам себе створивши крајње аутентичан стрип који он сам описује као спој неспојивог.

- Ово је банатски готик, психолошки хорор, гротеска, фантазија, митологија, народни обичаји, блато, хомоеротика, пијани сељаци, пијане бабе, сахране, сектанско лудило и још много тога што је Јакшићева проза и поезија подстакла у мени - рекао је Станић.

Он је додао да је мотивација за овај стрип дубоко везана за Банат, који је за њега мјесто интимне, личне митологије.

- Банат је место настало мешањем представа из прича о прецима с мамине стране, Банаћанима, сећањима на одрастање у Маргити и архетипских визија из филма Саше Петровића “Биће скоро пропаст света” - објаснио је аутор.

Станић, по позиву академски сликар, један је у низу умјетника који потврђују да је српска стрип сцена богата неизмјерним талентом. Професионално је почео да црта стрипове пред крај студија сликарства, када се, како каже, вратио својој првој љубави и херојима из дјетињства. Међутим, Станић је својим јединственим стилом и избором тема за кратко вријеме успио да привуче пажњу најугледнијих свјетских теоретичара седме умјетности.

Публици се први пут представио прије 10 година ауторским дјелом “Радосав: Јутарња магла”, у сарадњи са холандским историчарем Гвидом ван Хенгелом објавио је стрип албум “Атентат: С оне стране патње”. Ради се о графичком роману у коме приказује Сарајевски атентат и посљедње дане Гаврила Принципа.

Њега је познати британски историчар стрипа Пол Гравет уврстио на годишњу листу 50 најбољих стрипова из цијелог свијета, а теоретичар и есејиста Зоран Ђукановић написао је да су “аутори бриљирали испричавши причу из угла људске трагедије учесника, захвативши токове свести завереника и таквим приступом избегли замку политизације ове осетљиве теме”.

Његов нови рад садржи укупно четири приче, од чега су двије црно-бијеле, а двије у боји, на 160 страна. Књига је штампана у тврдом повезу.

Заборав

Милета Јакшић, српски писац и пјесник, рођен је 29. марта 1863. године, а умро у Београду 1935 године. Сахрањен је на Новом гробљу поред свог стрица Ђуре Јакшића, знаменитог српског романтичара.

Припада реду књижевника које је српска књижевна историја у великој мјери неоправдано занемарила. Дио одговорности за то припада свакако и књижевном критичару Љубомиру Недићу и његовој изузетно неповољној оцјени прве збирке Јакшићевих пјесама. И каснији проучаваоци српске књижевности и књижевни историчари запостављају овог писца, па и до данас остаје недовољно проучен његов допринос развоју српске модерне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана