Обиљежено 90 година Библиотеке града Београда

Награда "Марија Илић Агапова", која носи име оснивача Библиотеке града Београда, за најбољег библиотекара пријестонице додијељена је Тањи Ивановић, библиотекару-савјетнику у Библиотеци Српске академије наука и уметности.

Награда "Глигорије Возаровић" за најбољег издавача у 2020. години додијељена је Издавачкој кући "Лагуна" као највећем издавачу у Србији.

Према подацима из мреже Библиотеке града Београда, најчитанија књига савремене преведене књижевности у 2020. години је роман италијанске књижевнице Елене Феранте "Прича о онима који одлазе и онима који остају" у издању Издавачког предузећа "Боока".

Награда "Читалац године" у категорији дјеце до 14 година припала је једанаестогодишњем Денису Рахмановићу из београдске општине Палилула, саопштено је на сајту ове библиотеке.

Специјално признање Библиотеке града Београда - Повеља за изузетан допринос ове године је додијељена уреднику и новинару РТС-а Марији Миљевић Рајшић, која је редовно пратила све програмске активности и ширу јавност упознавала о цјелокупном раду Библиотеке.

Поводом 90 година Библиотеке града Београда, Рајшићева је приредила ауторску емисију - ТВ фељтон о историјату ове библиотеке.

Библиотека града Београда је градска библиотека, по типу и функцијама јавна и матична, највећа позајмна библиотека у Србији.

Основана је 1931. године, али историјске почетке има већ у 19. вијеку.

Чином свечаног освештања Општинске библиотеке и Музеја, 11. јануара 1931. године, Београд добија модерну градску библиотеку, цијели један вијек након прве позајмне Библиотеке вароши београдске Глигорија Возаровића.

Марију Илић је постављена за библиотекара и она, угледајући се на принципе рада савремених европских и америчких библиотека, књиге сређује према децималној класификацији. Исте године, отворена је и прва јавна дјечија библиотека у Краљевини Југославији.

Послије више сеоба, у мају 1935. године, Општинска библиотека и Музеј досељавају се у зграду у Улици кнегиње Љубице, број један, у данашњу Змај Јовину улицу.

Њемачко бомбардовање 6. априла 1941. године наноси овој библиотеци непроцјењиву културну и материјалну штету, а од запаљивих бомби изгорио је кров и посљедњи спрат, али, ипак, Библиотека града Београда не прекида рад са читаоцима.

Према Закону о библиотекама, Библиотека града Београда је од 1961. године одређена за матичну библиотеку за подручје града.

Године 1986. Библиотека града Београда је пресељена у адаптирану зграду у Кнез Михаиловој, број 56, у центру Београда, гдје се и данас налази.

У октобру исте године, пјесникиња Десанка Максимовић свечано отвара нову зграду Библиотеке града Београда. У свом говору рекла је: "Да смо три века тражили где ћемо је ставити, не бисмо јој лепше место нашли: у прочеље је гледа песник Милан Ракић, недалеко на Калемегдану су и Бранко Радичевић, Војислав Илић, Бора Станковић, да не набрајамо све чија ће дела вековати под кровом ове библиотеке...".

Поводом седамдесет година од оснивања Библиотеке града Београда, 11. јануара 2001. године свечано је обиљежен Дан Библиотеке, а поводом тога објављена књига одабраних радова првог управника Марије Илић Агапове и установљена награда најбољем библиотекару Београда названа њеним именом.

Библиотека града Београда постаје прва јавна компјутеризована позајмна библиотека у земљи. Данас се у њеном саставу налази 13 општинских библиотека са подручја града Београда.

Библиотека располаже фондом од близу 1.800.000 јединица и има више од 100.000 чланова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.