Никола Коља Пејаковић за “Глас Српске”: Не можемо да чекамо боља времена
Свако вријеме је исто. Исти су проблеми и људи морају да живе. Не можемо да чекамо боља времена, треба Господу да захвалимо за ова која нам је дао, а не да се бунимо и негодујемо.
Испричао је ово у разговору за “Глас Српске” музичар, режисер, сценариста и глумац Никола Коља Пејаковић, који тренутно ради на другом дијелу трилогије, на серији “Кости”, а члан је жирија овогодишњег Међународног фестивала студентских позоришта “Кестенбруг”, који ће бити одржан у новембру.
- Све је у човјеку, нема ништа изван. И проблем и рјешење - додао је Пејаковић.
ГЛАС: Шта бисте могли да нам кажете о наставку трилогије, односно о серији “Кости” и сарадњи са остатком екипе?
ПЕЈАКОВИЋ: Могао бих свашта, али важно је да смо то снимили и да смо у процесу монтаже и постпродукције. Значи, наставили смо сарадњу са Радио-телевизијом Србије и захвални смо им на томе.
ГЛАС: Каква су Ваша очекивања и планови, што се финалних детаља серије тиче?
ПЕЈАКОВИЋ: Пошто желимо да радимо и даље, да наша продукција и бањалучки филмски радници раде у континуитету, да се име Републике Српске и Бањалуке дефинитивно упише у филмску и ТВ мапу Европе и Балкана, важно нам је да “Кости” што прије види публика и да својим радом и квалитетом заслужимо нове послове. Нисмо наивни, али остајемо чврсто при ставу да квалитет руши предрасуде и да доноси нове послове. “Босонога продукција” је доказ да се може направити добар производ иако ниси у великом центру, тамо гдје се послови договарају и уговарају.
ГЛАС: Јесмо ли превише запали у неки вртлог апатије, летаргије и да ли смо некако увијек заробљени у сјећањима на неке прошле дане? (Или је то само наизглед тако, јер све мање гласно говоримо о ономе што је важно).
ПЕЈАКОВИЋ: Не знам. Мислим да људи, и кад би могли гласно да говоре о ономе што је важно, не би говорили о важним стварима, него о тривијалним, небитним, дневно-политичким. Политика је загадила умове и људи само политички размишљају. Немају дијалог са самим собом, са својим прецима, са смрћу. И, на крају, вјерујте, без Христа нам нема спаса.
ГЛАС: Дио сте жирија на Међународном фестивалу студентских позоришта “Кестенбург”, који ће бити одржан у новембру. Шта је оно што тренутно можете да нам кажете што се поменутог фестивала тиче?
ПЕЈАКОВИЋ: Хвала им што су ме позвали, увијек ћу бити ту за “Кестенбург” и за оне пројекте и људе који мисле да им могу помоћи.
ГЛАС: Сматрате ли да довољно пажње и простора посвећујемо младим глумачким талентима и могу ли они најпосвећенији да се покажу на прави начин у овом времену?
ПЕЈАКОВИЋ: Тешко. Ми немамо тржиште за то. Сабијени смо између Београда, Загреба и Сарајева, немамо простор, а можда ни људе који би направили озбиљну сцену, тржиште, дали младима посао. То је дуга прича.
ГЛАС: Прошле године је у једном оваквом разговору направљен осврт на “Демофест” и значај једног таквог фестивала. Ове године смо остали без “Демофеста”. Какав крах то представља за Бањалуку, али и читав регион и да ли ће наићи неки бољи дани?
ПЕЈАКОВИЋ: Чини ми се да је о тој теми све речено. Идемо даље. Кажем, ми немамо избора него да радимо, немамо више времена да се бавимо стварима које не можемо да промијенимо, на које не можемо да утичемо...
ГЛАС: Што се пружања прилике младима тиче и фестивала, након пет година поново ће бити одржан “Дукафест”. То је, вјерујем, знак бољих дана за неке друге фестивале?
ПЕЈАКОВИЋ: Нисам неки љубитељ фестивала, али они, ипак одржавају неки простор живим. Неки културни простори ипак преживљавају на тај начин. То није прави и једини начин да се културни живот помјера набоље, али дај шта даш. У сваком случају, велика подршка за “Дукафест”.
ГЛАС: Шта може да спаси овај свијет од нас самих?
ПЕЈАКОВИЋ: Ништа. Овдје није у питању свијет, већ наше душе. Душа је једина улазница за вјечност. Нећемо на онај свијет носити земљу и саксије са цвијећем, већ миришљаву душу нашу, добра дјела и жељу да будемо са добрима у друштву.
“Вајтснејк”
ГЛАС: Занима ме, како Вам је било свирати прије бенда “Вајтснејк”?
ПЕЈАКОВИЋ: Било је добро, хвала “Вајтснејку”. Што се тиче свирки, видимо се у Дому омладине, у сали Американа, 2. и 3. децембра. И, видите, пола интервјуа смо потрошили на небитне ствари, а на свирање, на музику, на радост коју дијелимо са публиком, на све оно што се дешава у вези са бендом и посљедњим албумом оставили смо за крај, као успут. Зато нам је тако како нам је.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
