Небојша Миловановић, глумац, за “Глас Српске”: Одмицањем од истине постајемо ишчашени људи

Миланка Митрић
Foto: Филип Шобот

Углавном људи прихватају да живе некакве лажне животе, а у ствари потребно је да признате себи зарад чега сте у последње време пристали на нешто што знате да је неистинито, апсурдно, лажно и нетачно.

Започео је овако разговор за “Глас Српске” глумац Небојша Миловановић, говорећи о теми незадовољства човјека у овом времену, истинама и лажима које људи живе, а које су неке од тема које серија “Азбука нашег живота” обрађује, а у којој Миловановић игра једну од главних улога.

- Тако и јунаци ове серије живе животе који се од њих очекују, који су наметнути и преписани - додаје Миловановић.

ГЛАС: Све што стварамо оставља траг на нас и на друге. У случају серија, осим што, у различитим жанровима буду различите поруке, шта бисте у случају “Азбуке нашег живота” вољели да гледаоци извуку као неку поуку? 

МИЛОВАНОВИЋ: Када је тема из живота препозната, онда ће се и људи препознати. Не мислим да ће се било чији живот променити, али замишљања над ситуацијама које се у серији виде, а препознају могу да допринесу да се људи ипак мало замисле над поступцима у које их води време и колотечина живота коју оно намеће.

ГЛАС: У серији “Црна свадба” играли сте инспектора Игора Благојевића. Како Вам је било спремати се за улогу у једној таквој серији и каква су Ваша искуства што се “Црне свадбе” тиче?

МИЛОВАНОВИЋ: Инспектор Благојевић је добар полицајац у причи о “добром и лошем”. Има свој хоби, помало је херметичан и приватно интровертан, али свој посао ради савесно и предано. Видели смо да је страдао у првој сезони, али с обзиром на тему серије, у наставку је све могуће.

ГЛАС: Колико сте познавали приче о влашкој магији и уопште о тим обичајима/обредима који су карактеристични само за један простор?

МИЛОВАНОВИЋ: Само из прича, али сценариста и редитељ су се потрудили да детаљно истраже и приближе широј публици, а и нама који смо били део екипе све у вези с тим обичајима и обредима.

ГЛАС: “Црна свадба” говори о борби добра и зла, те поставља вјеровања и онострано наспрам реалног. Ако се одвојимо од приче серије, шта бисте рекли да је данас највеће зло? И зашто би многи прије повјеровали у чарке и врачање него у здрав разум?

МИЛОВАНОВИЋ: Највеће зло је некритичко веровање у све што се понуди, а понајвише веровање у причу о томе како је човек сам себи најбитнији и да је све створено за задовољавање личних потреба, апсолутно занемарујући ближње и околину.

ГЛАС: Како посматрате филмску и телевизијску продукцију у Србији, у смислу стварања оваквих и сличних серија, што није баш био случај раније? Шта видите као позитивну ставку у свему томе?

МИЛОВАНОВИЋ: Велика продукција и јесте довела до тога да могу да се сниме овакве и сличне серије и да се сви квалитетом и избором тема боре за гледаоце.

ГЛАС: Играли сте и у остварењу “Бранилац”, серији која је јединствена, због теме и начина на који је обрађује. Серија у сржи говори о истини (односно о доласку до ње) – колико је то уопште тешко у стварности? Какав би свијет био када бисмо сви увијек говорили истину?

МИЛОВАНОВИЋ: Истина је идеал једног друштва и света уопште. И потреба за истином је у сржи људског бића. Свако удаљавање од истине, која никако не сме бити релативизована, а јесте, доводи до ишчашења у односима, друштву и у свету.

ГЛАС: Када говоримо о истини, скривању, лажима, прећуткивању као темама или мотивима, осврнула бих се и на серију “Тајне винове лозе”. Да ли је популарност серије била очекивана? И мислите ли да је у ствари за саму популарност заслужно поистовјећивање са ликовима и њиховим животима? 

МИЛОВАНОВИЋ: Очекивана је донекле, због глумачке поделе, пре свега због Војина Ћетковића и Слободе Мићаловић који носе и генеришу велики део телевизијске публике. Међутим, тема као и остали део поделе, где је и Ваш гост у интервјуу, допринели су да то буде најгледанија серија у мноштву гледаних серија. Наравно, поистовећење са ликовима и њиховим потребама, проблемима, допринели су да се из вечери у вече са нестрпљењем чека нова епизода.

ГЛАС: Зашто је важно да глумци, пјесници, музичари и сви људи који живе умјетност којом се баве, оним што раде, на неки начин покушају да помјере нешто у оном ко гледа, слуша, чита? Може ли умјетност и даље у времену убрзаног живота тако да помјера људе?

МИЛОВАНОВИЋ: Уметност увек оплемењује људе, буди у њима исконску потребу за емоцијом, доживљајем. Нарочито је та потреба за уметношћу важна у временима када се ужурбаношћу јури за стварима које наизглед усрећују, али су пролазне и брзо засићују људе.

Планови

ГЛАС: Шта бисте могли да нам откријете о будућим плановима и неким пројектима на којима радите?

МИЛОВАНОВИЋ: За сада знам да има неких планова и за нова снимања и за нове представе, али још не могу са сигурношћу да кажем шта ће од свега тога бити. До тада сам посвећен својој породици као и својим студентима глуме на Академији уметности у Београду.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана