Народна библиотека “Филип Вишњић” просвјетно-културни светионик Семберије

Ова библиотека основана је 1932. године, а њени оснивачи били су ентузијасти и људи који су радили на ширењу просвјете и културе и то др Војислав Ђедо Кецмановић, др Јоаким Перендија, професор Никола Мачкић и Михаило Богдановић.

О важности ове установе за Семберију и о њеном опстанку кроз деценије за “Глас Српске” је говорила директорица Жељана Арсеновић, која је истакла да је Народна библиотека “Филип Вишњић” већ у предратном периоду сматрана једном од најбољих у тадашњој БиХ.

- Тежња за очувањем традиције библиотеке и даље афирмације њеног рада је видљива и након 1945, када у новим социјалистичким условима она постиже све боље резултате. О томе свједоче бројна признања, међу којима је најважнији Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, додијељен указом предсједника СФРЈ Јосипа Броза Тита 1973, као и проглашење за најбољу библиотеку у БиХ за 1985. годину - објаснила је Арсеновићева.

Истакла је да се библиотека првобитно налазила у згради општине, те да је због повећања књижног фонда и активности била неминовна изградња новог објекта, која је завршена 1. септембра 1982, када је почело издавање књига у новој згради у којој су и данас.

- У импозантном објекту, који је по простору био шест пута већи од ранијег, остварен је сан многих ентузијаста који су жељели да ова установа добије услове достојне за рад и разграна своју дјелатност - додала је она.

Нагласила је да је библиотека након Одбрамбено-отаџбинског рата и стварања Републике Српске наставила да развија дјелатност и да се прилагођава новим трендовима.

- Једном запаљена луч културно-просвјетне дјелатности, и поред свих проблема и тешкоћа, не само да се није угасила, већ се временом и разбуктала и распламсала у велико жариште и просвјетно-културни светионик, чији су се зраци ширили на све стране - истакла је она.

Испричала је да се библиотека посљедњих година реновира, да се повећава број садржаја, али и читалаца и посјетилаца.

- Ради се и на константној обнови и богаћењу књижног фонда. Библиотека је од Друштва библиотекара РС два пута проглашавана за најбољу библиотеку у Српској и то 2008. и 2021. године. Број чланова се посљедњих 15 година повећао са 3.000 на 10.000, а број посјета библиотеци током године премашио је 200.000 - казала је она.

Према њеним ријечима, значај Народне библиотеке “Филип Вишњић” огледа се у стварању читалачких навика од најранијег дјетињства.

- Само на тај начин може се стварати здрава и образована нација, јер без образовања нема ни развоја друштва и државе. Стога организујемо књижевне вечери, изложбе, курсеве информатике и француског језика. Сарађујемо са готово свим предшколским установама на подручју града, за које организујемо радионице, али и са књижевним клубовима, школама и факултетима, као и са свим “рањивим” категоријама и удружењима који раде у Бијељини - објаснила је Арсеновићева.

Како је казала, ова библиотека пружа руку свима, а то им се враћа на најбољи могући начин. Објаснила је да грађани долазе у библиотеку, поклањају књиге, прате активности и дају максималну подршку.

Поред издавања књига, које је компјутеризовано, библиотека располаже општом, научном и француском читаоницом, те аудио-брај читаоницом за слијепа и слабовида лица, али и читаоницом периодике.

- Од 2019. у нашој библиотеци је формиран Амерички кутак као мјесто повезивања, учења и иновација. Од 2011, у сарадњи са НУБРС, радимо на дигитализацији старе и ријетке, као и завичајне грађе нашег матичног подручја, које поред Бијељине обухвата Угљевик, Лопаре, Осмаке, Доњи Жабар и Пелагићево. Тако поједина дјела чинимо доступним широј јавности и чувамо од заборава - закључује Арсеновићева.

Нагласила је да у наредном периоду планирају наставак досадашњих активности, али и свечану академију поводом 90 година постојања библиотеке.

Најстарије књиге

Арсеновићева је истакла да је најстарија књига у библиотеци пјесан Ивана Канавелића, властелина хварскога, под називом “Свети Иван бискуп трогирски и краљ Коломан” из 1858. године, штампана у Осијеку.

- Бијељинска библиотека посједује и легат Душана Ј. Лопандића, новинара, економског коментатора, универзитетског професора и једног од оснивача Економског факултета у Сарајеву. Посједујемо и Посебну збирку Марије (Бауер) Ђорђевић, која је била професор, пјесник, прозаиста и приповједач за дјецу, преводилац с француског, њемачког, руског и енглеског језика. Све своје књиге, преводилачку грађу и рукописе завјештала је библиотеци “Филип Вишњић” у Бијељини - рекла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.